Врњачка Бања, 8. октобар 2018. године – Министар правде у Влади Републике Србије Нела Кубуровић поручила је данас да је то министарство, поштујући препоруке Венецијанске комисије, Нацртом уставних амандмана знатно повећало уставну материју науштрб законске у питањима статуса судија, како би се ојачала судијска независност.
Кубуровић је, током учешћа на традиционалном годишњем саветовању судија „Судијски дани 2018“, које се одржава у Врњачкој Бањи до 10. октобра, рекла да је основа судијске независности материјална или супстанцијална независност судије.
То значи да је судија подређен једино закону и да његово суђење и одлучивање искључиво зависи од тога како разуме закон, односно како ће га применити на конкретно утврђено чињенично стање, навела је она.
Тако се, како је додала, ствара ексклузивни троугао који чине судија, грађани и закон, у који нико не може ући, изузев вишег суда у поступку по правним лековима.
Према њеним речима, супстанцијална независност гарантује судијама слободу савести, омогућава једнакост грађана пред законом и отелотворује Аристотелово начело да ''ићи судији, значи ићи правди”.
Кубуровић је указала на то да је у последњем извештају Европске комисије за ефикасност правосуђа препозната позитивна стопа решавања старих предмета.
Учешће нерешених првостепених грађанских и привредних парничних предмета старијих од две године у односу на све нерешене предмете на дан 31. децембар 2016. године, како је истакла, износио је 18 одсто у Србији, што је и те како прихватљив резултат.
Она је, међутим, додала да је остао велики број нерешених првостепених грађанских и привредних парничних предмета, и да је један од начина за решење тог проблема промоција алтернативних метода решавања спорова.
Кубуровић је указала на то да је јачање система е-Правосуђа неопходан део реформе правосудног система у циљу унапређења његове ефикасности и квалитета, изневши податак да су судови до 5. октобра укупно упутили 136.899 упита, који би иначе били послати у папирној форми поштом, те проузроковали папирну форму одговора и трошкове поштарине.
Захваљујући електронском начину слања упита за наведени број, како је напоменула, према рачуници стандардних трошкова, само на поштарини је уштеђено више од 12 милиона динара.
Према њеним речима, пуштена је у продукцију и апликација „еСУД“, која адвокатима, грађанима и привреди омогућава да покрећу управне спорове електронским путем, као и да све поднеске са судом размењују електронски, што доноси уштеду времена и трошкова поступка, како за суд, тако и за странке у поступку.
Она је додала да се активно ради на изменама Закона о извршењу и обезбеђењу, и да ће једна од главних законских измена бити нови поступак јавне аукције, који ће се вршити електронским путем преко платформе е–Аукције.
Упоредо са јачањем правосудне инфраструктуре, Министарство се залагало за повећање броја запослених у судовима и тужилаштвима и поред забране запошљавања. Након готово пет година, правосуђе је добило нове, младе правнике. Успешно је завршен конкурс за пријем 160 судијских и тужилачких приправника широм Србије, указала је Кубуровић.
Она је додала да ће до краја године Министарство правде расписати нови конкурс за пријем приправника за судове, који нису били обухваћени претходним конкурсом.
Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић поручио је судијама да је ефикасност у раду и решавање предмета у разумном року основни предуслов за поштовање основних права, због чега судија има обавезу да се стално усавршава како би пружио адекватну судску заштиту.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици истакао је важност владавине права, напоменувши да је то један од приоритета у току преговора Србије за прикључење Европској унији.
Преговори у Поглављу 23, који се тичу правосуђа, током две године су дали значајне резултате у реформи правосуђа, оценио је Фабрици, додајући да је најважније да грађани осете бољитке које реформе и усклађивање са европским законодавством треба да донесу.
Он је због тога судијама поручио да адекватно примењују законе и обезбеде владавину права у држави.
На скупу су говорили и шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио, председница Врховног суда Црне Горе Весна Меденица, председник Врховног суда Словеније Дамјан Флорачић, амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф и други.
Током три дана радног скупа, судије кривичне, парничне, прекршајне и управне материје имаће прилику да размене мишљења о свим актуелним темама у српском правосуђу.
У агенди саветовања су, поред осталог, панели посвећени изазовима судија у борби против корупције, заштити права на суђење у разумном року, уједначавању судске праксе, непристрасности судова у функцији права на правично суђење, односу редовног и уставног судства у кривичној материји, као и претпоставки невиности и коментарисању судских пресуда у медијима.
Саветовању присуствује више стотина судија из свих судова, али и њихове колеге правници, адвокати, тужиоци, професори из земље и региона.