Фото: Танјуг

Приватизација Мобтела и НИС-а:

Потребно је наставити с елиминацијом лоше политичке прошлости ради повећања угледа земље и спровести структурне промене, смањити ризик за улагања, наставити с приватизацијом, посебно у инфраструктури. Нема инвеститора ако немате сигурно снабдевање бензином, гасом, електричном енергијом, ако немате добре путеве, железницу, добре телефонске везе јер људи неће долазити да подигну фабрике ако све то имају на другом месту.

Ове јесени једна од главних тема биће и приватизација телекомуникационе компаније Мобтел. Као и са НИС-ом, оно што се дешава с Мобтелом је игра одлагања приватизације, а Влада може пуно да учини тако што ће одлучити да ли ће наставити или подлећи притиску за одлагање приватизације.

Нафтна индустрија Србије је тест који ће показати да ли ће јавна предузећа у одговарајућем року ступити у процес приватизације или не. Постоје велики отпори, али другог решења нема - треба као са банкама да спроведемо процес приватизације, где смо добили три пута већу цену у односу на књиговодствени капитал.

Инфраструктурна предузећа налазе се у потпуно различитом положају - НИС нема губитке, ЖТП има губитак, а Електропривреда послује на нивоу "позитивне нуле".

Идеја Владе је да поделом акција радницима јавних предузећа ти радници буду равноправни са радницима у осталим предузећима у којима су подељене акције. Ми ћемо размислити који је то проценат који би требало кроз процес приватизације да се њима омогући, а да притом то решење не буде препрека за даљи процес приватизације.

Договор о приватизацији рафинерија направила је Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) на састанку са председником Владе у мају ове године, а неспорно је да је потребно обезбедити пола милијарде долара за модернизовање производње, колико НИС тренутно има и дуга. То се једино може обезбедити на јавном тендеру где ће учествовати сви заинтересовани под једнаким и фер условима.

Знамо да ће за две године НИС морати да затвори врата ако не буде модернизовао своју производњу, јер ће наше тржиште морати да се отвори, а евродизел и евробензин мораће да се нађу на нашим пумпама, што сада НИС не може да произведе.

Са становишта Владе треба да се инсистира на јавном тендеру НИС-а и да учесници дају банкарску гаранцију. Влада је као споразум са ММФ-ом потписала да се ангажује приватизациони саветник који ће рећи како ће се приватизовати рафинерије, пумпе или "нешто треће", а саветник мора да буде једна од најреномиранијих фирми.

Постоји седам великих светских компанија заинтересованих да уђу у овај бизнис. Оно што знам је да, како који дан прође, НИС све мање вреди јер се у околини рафинерије шире, а сат откуцава две године док се не отвори тржиште за конкуренцију.

Нафтовод од Констанце до Омишља и Трста неће бити пуштен у погон пре 2011. године јер још није формирано ни развојно предузеће које треба да сачини студију изводљивости за Србију, Хрватску, Словенију и Италију, а завршена је само за Румунију.

Приватизација пољопривредног земљишта:

Министарство пољопривреде жели да и државну земљу дâ у закуп по тржишној цени пре него што се донесе одлука како ће она бити приватизована. Предложено је да општине донесу одлуку да ли ће земљиште бити испарцелисано или укрупњавано.

Продајом обрадивог земљишта у Војводини на делу је приватизација пољопривредних комбината и добара, док је државно обрадиво земљиште узето у обраду без накнаде.

О инфлацији:

Помињање двоцифрене инфлације од 20 одсто до краја године је потпуно неозбиљно и доприноси инфлаторним очекивањима. Нема никакве користи да монетарна власт пребацује лоптицу на фискалну јер су то две полуге које морају међусобно да координирају, а Влада ће бити кочничар инфлације.

У разговорима Владе Србије са ММФ-ом, ММФ је дао три критичке примедбе - једна се односи на приватизацију НИС-а, друга на пензиони систем и трећа на монетарну политику Народне банке Србије.

За мене је непријатно изненађење било тржиште пољопривредних производа где су цене енормно порасле - стопа раста је четири до пет пута виша од стопе раста цена индустријских производа, што не може да се правда само ПДВ-ом и поскупљењем нафте. Изгледа да је приватизацијом цео тај сектор производње хране подигао квалитет, али постоје ту и монополске структуре. Влада, ипак, не размишља о интервентном увозу, већ о повећању извоза хране.

Влада буџетском политиком не генерише инфлацију и то не може бити случај када се буџет смањује и када нема дефицита.

Непостојање дефицита значи смањење буџетских издатака и смањење притиска на привреду. Влада се више не задужује на тржишту хартија од вредности, тако да су сада каматне стопе на Владине папире пале испод 15 одсто и ићи ће и даље доле.

Влада је ребалансом буџета, враћањем дугова и смањивањем задужења на домаћем тржишту, учинила све да се инфлација смањи, а да је учешће укупних буџетских прихода у друштвеном производу опало за један одсто у односу на прошлу годину.

ММФ брине да ли ми можемо уредно да измирујемо обавезе према иностранству, односно за позитиван платни биланс, пошто много више увозимо, и зато су тражили смањење државних издатака. Ребаланс буџета за Владу је био израз намере да достигне дугорочно стабилан, уравнотежен буџет - да држава потроши оно што добије од пореза.

Суфицит који ће бити остварен омогућиће да се исплате дугови и то представља основ за уравнотежење буџета 2006. године, укључујући смањење пореза уколико је могуће.

Спољнотрговински дефицит:

Банке код нас око три кредита дају привреди, а један становништву, тако да потрошња становништва није разлог за дефицит са иностранством.

У структури увоза само један сегмент је потрошна роба, а остало је енергија, репроматеријал и опрема. Извоз више расте него увоз у првих шест месеци, иако су многи мислили да ће се отргнути контроли.

Предузете мере дале су резултате, али забрињава ниво цена и морамо више да се концентришемо на то да не би деловале дестимулативно на све.

Грађани све више штеде и има приближно две милијарде евра штедних улога, а према процени, још милијарда "у сламарицама", што је знак огромног напретка у враћању поверења према банкама и успеха у банкарском систему.

Каматне стопе су више него у Европи, али то је питање конкуренције банака и ефикасности правосуђа.

Око 90 одсто кредита становништво врати, а привреда мање од 80 одсто. Када би тај проценат био 95 или 98, каматне стопе биле би бар упола мање.

Реформа пензијског система:

Реформа пензијског система мораће да се спроведе. Готово све земље имају проблем са великим издацима за пензије јер све већи број људи све дуже ужива користи пензијског система, а с друге стране, не можемо повећавати оптерећење оних који за ту заштиту издвајају. Једини циљ Владе је да тај систем мора да буде стабилан да би два пута месечно стигао износ тачно утврђене пензије.

Ми за ово време никада нисмо каснили и то хоћемо да одржимо, али нећемо да заваравамо никога да нема никаквих проблема. Сви траже смањење пореза, али не помињу да то истовремено значи и смањење издвајања за пензије.

У Србији има 1,35 милиона пензионера, што је готово исто колико и запослених у индустрији, а постоји предлог да се издавањем обвезница, као за стару девизну штедњу, исплате дугови из ранијег периода.

Обавеза Владе је да надокнади мањак у Пензионом фонду, а ребалансом буџета одвојено је за ту сврху још 10 милијарди динара.

Фото: Танјуг

О нивоу инвестирања у Србији:

Инвестиције нису престале, али би интересовање страних улагача могло да буде веће и то је могуће само ако земља има добар углед у свету.

Ми смо с позитивном Студијом о изводљивости, Конференцијом ЕБРД-а у Београду и споразумом с ММФ-ом подигли тај углед, али после тога неке ствари су тај углед поново пореметиле.

У страној штампи 90 одсто текстова односи се на 10 одсто наше лоше прошлости и док год се само о нашој лошој прошлости пише у новинама, озбиљна предузећа неће да дођу или ће долазити у мањем броју.

Домаћи капитал је добродошао, али је ограничен јер су се успешни углавном преинвестирали и мораће у блиској будућности да траже стратешког партнера да одрже своја успешна предузећа.

Једини начин за креирање нових радних места је прилив страног капитала и никаква друга "гимнастика", а потребно је завршити приватизацију до 2006. године.

Постоје отпори према променама, али не може да се дође до позитивних резултата без спровођења договорене економске политике и уз нереалне захтеве јавних предузећа за повећање цена и отпис губитака, што је остало још из "Милошевићевог времена".

Прикључење Европској унији:

Протеклих недеља је много урађено на дипломатском плану. Наша жеља била је да разговори почну 5. октобра ове године и то постаје реалност, а врше се и припреме за разговоре.

Углед земље мора да се побољша, а наставићемо и акцију "Европа куца на твоја врата" јер је дала добре резултате, а највећу подршку има од сељака, студената и ђака.

Потребна је широка подршка свих социјалних група, и амбасадори ЕУ и представници Европске комисије спремни су да се укључе у акцију. Мислим да на јесен можемо с новим "ветром у једрима" да кренемо у процес приближавања Унији.