Брнабић је изразила захвалност лондонском "Економисту" на организацији скупа у Београду, јер је, како је оценила, то сјајна промоција наше престонице и земље, али и због тога што су теме, као што су Балкан, Европа, решења политичких спорова за унапређење пословних и економских веза, од стратешког значаја како за Србију, тако и за регион.

Премијерка је поручила да је кључни приоритет региона приступање Европској унији, којој теже све земље Западног Балкана, додавши да је разлика у томе што све земље немају “атлантски део интеграција”, односно намеру да постану чланице НАТО.

Србија није на евроатлантском путу. Не желимо да постанемо чланица НАТО, иако имамо висок степен сарадње за једну државу ван ЕУ, и то кроз Партнерство за мир, рекла је председница Владе.

Она је поручила да је први разлог тежње да постанемо чланица Европске уније – мир, те да је њен одговор на питање зашто желимо да будемо чланица Уније када у њу неки данас сумњају, а неки је и напуштају, тај да је то за нас мировни пројекат.

То је први и и основни разлог. Европа је била мировни пројекат и као такав је успешан. Остатак Европе је имао седам деценија мира, најдужи икада, и тај мировни пројекат мора да се прошири на Балкан. Мир и стабилност су први разлози за нашу жељу за чланство у ЕУ, нагласила је Брнабић.

Такође, како је додала, желимо и да делимо вредности и стандарде ЕУ, као што су владавина права, транспарентна и делотворна јавна администрација, што све води ка привлачењу страних инвестиција, већим фондовима, јефтинијим кредитима, и на крају успешнијој привреди.

Говорећи о динамици приступања, Брнабић је навела да су земље у различитим фазама приступања, те да су Црна Гора и Србија идентификоване као оне које су у првим редовима.

Црна Гора предњачи са 32 од 35 отворених поглавља, док је Србија отворила 14 поглавља, а два је затворила, истакла је премијерка и поручила да морамо да што брже можемо радимо на затварању поглавља.

Председница Владе је пренела да Србија заговара отварање преговора са Македонијом и Албанијом, и изнела мишљење да не би требало да нас забрине скептицизам у неким државама чланицама, јер имамо много домаћих задатака, да спроведемо реформе због нас самих, а да је само проширење на Европској комисији.

На хипотетичко питање – када би ЕК сутра рекла да ће зауставити проширење у наредних десет година, шта би се променило у нашој политици – она би, како је рекла, одговорила – ништа, јер реформе спроводимо за добро грађана и привреде у Србији.

Желимо макроекономску стабилност, да наставимо са реформама у економији, јер желимо да имамо фискалну дисциплину, ефикасну, транспарентну јавну управу, која ће се борити против корупције, владавину права, али због нас самих, поновила је Брнабић.

На друго хипотетичко питање – шта би рекла ако ЕУ сутра каже да Србија може постати овог момента чланица, она је навела да би рекла – не, јер нисмо спремни.

Она је поручила да држава треба да постане чланица Уније као јака земља, конкурентна, а да би придруживање ЕУ пре него што је земља спремна био губитак и за њу саму и за ЕУ.

У интересу је Србије да постане чланица ЕУ што је пре могуће, да спроведемо реформе што је брже могуће и надам се да ће то бити до 2025. године. Ако не до тада, неће бити смак света. ЕУ је клуб разумних држава, рекла је премијерка.

Брнабић је указала на важност регионалне сарадње на Западном Балкану, јер ће, како је оценила, било која нестабилност утицати и на Србију без обзира на стабилност, развој и реформе у нашој земљи.

Сви резултати економских реформи и фискалне консолидације, како је нагласила, могу да се реализују само ако је регион стабилан, јер у супротном, свака идеја о нестабилности ће уплашити инвеститора, новац ће бити скупљи, уз веће камате.

Једни другима смо важна тржишта, нагласила је она, и то илустровала податком да је извоз Србије у БиХ већи него извоз у САД, Русију и Кину заједно, што указује на то да имамо више сличности него разлика у региону, јер су, на пример, брендови још из времена СФРЈ неки од омиљених у региону.

Председница Владе је као најбољи пример регионалне сарадње навела Берлински процес, који има три кључна стуба: инфраструктурну повезаност, економску сарадњу и сарадњу младих.

Србија је у последње четири године инвестирала више од 850 милиона евра у регионалну повезаност – у коридоре 10 и 11, железничку пругу до Будимпеште, а успостављен је Коморски инвестициони форум, као регионална привредна комора, уз сарадњу младих, поручила је Брнабић.

Она је указала на то да ипак у региону има политичких спорова, и у том смислу навела питање Македоније, изборе у БиХ наредне недеље и дијалог Београда и Приштине.

Србија има и одређене граничне спорове са БиХ и Хрватском, који би, уколико оду на арбитражу могли да успоре наш пут ка ЕУ, нагласила је премијерка, изразивши наду да ћемо моћи да их решимо билатерално.

Када је реч о Косову и Метохији, Брнабић је истакла да Београд покушава да кроз дијалог са Приштином затвори Пандорину кутију, која је отворена једностраним проглашењем независности покрајине.

Она је подсетила на то да су многе земље након тог проглашења пожуриле са признањем независности, која није била извршена према границама република тадашње Југославије, јер се радило о делу Србије.

Према њеној оцени, питање Каталоније јасно показује да је једностраним проглашењем независности Косова отворена Пандорина кутија.

Дијалог Београда и Приштине је тежак и изазован, и поносна сам на то како се Србија у њему понаша с обзиром на флексибилност и толерантност, а упркос провокацијама из Приштине, истакла је председница Владе и додала да Београд настоји да ово питање реши компромисом.

Она је указала на проблем у вези с противљењем појединих представника у међународној заједници према корекцији граница, при чему је напоменула да су у овој фази две стране далеко од решења, али да, када дође до договора, не би било добро да било која трећа страна каже да солуција није добра.

Председница Владе је подвукла да је Косово велико питање, и да је нормализација важна за све грађане који живе у Србији.
Наш посао је да решимо и најтежи проблем и оставимо стабилност наредним генерацијама, поручила је Брнабић.