Љајић је на Самиту 100 бизнис лидера Југоисточне Европе навео да су током деведесетих година прошлог века, док је наш регион ратовао, друге земље напредовале и улагале у инфратруктуру и дигиталне вештине.

Он је нагласио да тај јаз не може лако да се надомести и да земље региона морају да изаберу да ли ће радити заједно у смислу повећања конкурентости и развоја инфаструктуре и тако имати перпсективу, или не.

Нажалост, земље региона и даље посматрају једна другу више као конкуренте него као партнере, рекао је Љајић и навео податак да је брашно у Приштини 30 одсто скупље зато што су уведене додатне царине на његов увоз из Србије.

Ми још увек не можемо да усагласимо протокол шест око либерализације услуга на нивоу ЦЕФТА због политичких разлога и због тога каква ће да буде ознака за Косово, иако је све друго усаглашено, објаснио је он.

Према његовим речима, примена дигиталних технологија на Западном Балкану је на нивоу друге индустријске револуције, то јест полуатоматске производње, тако да у технолошком смислу заостајемо 30 година у односу на развијени свет.

Структура извоза, како је навео, још је више поражавајућа, пошто 35 одсто учешћа у извозу земаља Западног Балкана чине сировине, полусировине и полупроизводи.

Љајић је указао и на то да је земаљама Западног Балкана за изградњу телекомуникационе инфаструктуре потребно приближно пет милијарди евра, док је у оквиру Берлинског процеса издвојено 30 милиона евра за различите пројекте из ове области.

Потпредседник Владе је подсетио на то да је Европска унија покренула 70 различитих регионалних иницијатива у претходном периоду, од којих је последња Берлински процес 2014. године и да је тада речено да се први резултати очекују за четири године.

Резултати су равни нули, пошто је направљена само канцеларија за владе и Регионална привредна комора, али није изграђен ниједан километар пута. Проблем представља и недостатак пројеката са наше стране и то што администрације држава региона отежавају тај процес. Због логистичких трошкова на граници производ из нашег региона у старту је пет одсто скупљи од истог таквог у земљама ЕУ, подвукао је Љајић.

Он је оценио да је неопходно да постоји јака политичка воља да се то реши, и додао да пословни људи морају да врше притисак да се не уводе ванцаринске баријере, јер код царинских ратова сви губимо.