Дражић је објаснила да се евиденције о грађанима, матичне књиге дигитализују, односно пребацују у електронски облик да би и подаци из њих могли да се размењују између институција и служби, и додала да је овај посао готово завршен јер је 98 одсто података из матичних књига пребачено у електронски облик.

До краја године очекујемо да овај посао буде окончан у потпуности, између осталог и због тога што ће матичари од 1. јануара 2019. године имати обавезу да раде директно у Регистру матичних књига, рекла је она.

Дражић је истакла да се са МУП-ом ради на томе да се и Књига држављана прикључи овим електронским евиденцијама, што ће за грађане значити да и уверења о држављанству могу добити било где у Србији, без обзира на место где је чињеница држављанства уписана.

Круна свега овога што радимо биће Централни регистар становиништва. На том задатку смо заједно са Канцеларијом за ИТ и Кабинетом председнице Владе. Биће то једна свеобухватна евиденција, са свим подацима о грађанима који се сада налазе у различитим регистрима, нагласила је Дражић.

Органи и службе ће, како је најавила, моћи да по службеној дужности прибављају податке за услуге које пружају грађанима и свака промена у некој од евиденција биће аутоматски ажурирана у Централном регистру становништва.

Према њеним речима, на тај начин грађани неће прилагати бројну документацију да би остварили неко своје право у поступку, већ ће органи по службеној дужности, на брз и економичан начин, прибављати све потребне податке из Централног регистра становништва.