Сомбор, 25. септембар 2018. године – Потпредседник Владе Републике Србије и председник Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић оценила је данас, обилазећи ткачку колонију у Сомбору, да су такви пројекти важни за унапређење положаја жена у руралним подручјима, као и за спајање националног идентитета са потребама модерне Србије.
Михајловић је указала на то да жене у руралним подручјима не живе добро, али да имају подршку државе и да су ткачке колоније само један од пројеката који имају за циљ да унапреде њихов положај.
Она је изнела податак да је кроз пројекат “Упослимо 1.000 жена у руралним подручјима”, 498 жена са села добило посао, али да се на томе неће стати.
У времену у којем ми се чини да смо књиге заменили мејловима, када много више гледамо Фејсбук и Твитер него што разговарамо, када нам деца шаљу емоције СМС порукама, важно је да будемо у ткачкој колонији у Стапару, да видимо своју историју, свој идентитет. Када спојимо то са модерном Србијом, можемо да идемо напред, поручила је Михајловић.
У оквиру иницијативе “Упослимо 1.000 жена у руралним подручјима”, коју је покренуло Координационо тело за родну равноправност заједно са НАЛЕД-ом и Етно-мрежом, радовима жена украшен је један од салона у Влади Србије, а њихови производи дају се и као поклони страним званичницима.
Ткачку колонију су, у друштву Михајловић, обишли покрајински премијер Игор Мировић, председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор, градоначелник Сомбора Душанка Голубовић, као и представници дипломатског кора.
Михајловић је заједно са другим званицама разговарала са женама из 14 градова широм Србије које учествују у колонији, као и децом која су израђивала рукотворине и ликовне радове са мотивима из Стапара.
У оквиру посете додељена су и признања за најбоље радове.
Ткачка колонија у Стапару код Сомбора је традиционална манифестација која се одржава четврти пут. Њен циљ је очување културног наслеђа Војводине у служби економског оснаживања жена и ревитализације аутентичних локалних брендова попут стапарског ћилима.
Стапарски ћилим је 2016. године заштићен као нематеријално културно добро.