Слева: Зоран Ђорђевић, Синиша Мали и Љубиша Орбовић

На конференцији за новинаре чланова Социјално-економског савета речено је да су синдикати тражили да то повећање буде 10 одсто, као и то да ће повећање минималне зараде пратити "договор и очекивање" да ће у наредне три до четири године минималац расти више и да ће се изједначити са трошковима минималне потрошачке корпе који су сада 36.000 динара.

Ове године минимална цена рада по сату износи 143 динара, а минимална зарада, коју прима око 330.000 радника 24.800 динара, што значи да ће, ако Влада Србије донесе одлуку о повишици цене радног сата од 8,6 одсто, минимална зарада износити 27.022 динара.

Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали рекао је да су разговори о повишици минималне зараде били конструктивни и да су полазне тачке биле удаљеније.

Ово повећање од 8,6 одсто је реално, можда чак и мало више од тога. Трудили смо се да нађемо компромис и успели смо, истакао је Мали и додао да су сви макроекономски резултати у Србији добри и да ће се радити на њиховом побољшању, као и побољшању услова пословања, како би била већа запосленост, али и зараде.

Према његовим речима, повећање минималне зараде део је ширег пакета мера, међу којима су повећање пензија, укидање парафискалних намета и повећање зарада у јавном сектору, а што треба да доведе до бољег привредног амбијента, задовољнијег радника и бољег животног стандарда.

Сада смо на стабилном путу опоравка наше економије и минималну цену видимо као део мозаика који се зове привредни амбијент, који треба да допринесе да још више растемо, да будемо бољи и да плате буду још више, поручио је министар.

Влада се, како је објаснио, руководила реалним основама и чак компромисно изашла ван оквира које одређују макроекономски показатељи раста наше економије.

Он је изнео охрабрујућа очекивања да ће минимална зарада у наредном периоду расти још брже и динамичније, на шта указују и одлични привредни резултати који су остварени у овој години.

Нама је циљ да конкуреност економије постане још већа, да се инвеститори одлучују на улагање у Србији, да запосле наше људе. Разговарамо о Закону о накнадама како бисмо дали предвидивост инвеститорима, желимо да умањимо оптерећења на зараде, навео је министар.

То су, како је најавио, разговори који нас очекују наредних неколико недеља и ако успемо у томе створићемо конкурентнији амбијент јер желимо да будемо шампиони у расту, што ће даље утицати на лакше разговоре о минималцу.

Мали је указао на то да су сви показатељи српске привреде веома добри, да показују велики помак и да су то добре вести за грађане Србије, истичући да је стопа раста 4,9 одсто у шест месеци, док је незапосленост са 25,9 одсто сада пала на 11,9 одсто.

На конференцији је похваљена ажурност и залагање министра финансија и његових сарадника да одговоре на све иницијативе и предлоге у кратком временском року.

Председавајући СЕС-у и председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић је у складу с тим рекао да је то једна новина која у односу на претходну праксу веома охрабрује.

Наиме, представници Министарства не само да присуствују седницама Социјално-економског савета и на колегијуму, већ су и веома интерактивни у доношењу закључака и мишљења малтене одмах после седнице Савета, објаснио је он.

Према његовим речима, послодавцима то даје наду да ћемо стварно у неком периоду од неколико година доћи до нивоа минималне цене рада која ће бити једнака минималној потрошачкој корпи и да економија иде стварно у позитивном смеру и развоју.

Председник Самосталног синдиката Србије Љубиша Орбовић рекао је да постоји минимална разлика у предлозима социјалних партнера о повишици минималца, и најавио да ће се о предложеној повишици изјаснити органи тог синдиката

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ðорђевић истакао је да се пензије у Србији више неће усклађивати два пута годишње, према расту инфлације, већ ће то убудуће радити Влада, у складу са стањем у буџету, тако да та примања могу бити и већа.

Он је објаснио да пензије у Србији нису достигле тај ниво да могу да се усклађују са растом инфлације и да пензионери заслужују веће принадлежности.

Када Србија буде имала стабилан пензиони систем, тада ће пензије моћи да прате раст инфлације, навео је Ђорђевић и додао да држава жели да побољша материјални положај најстаријих суграђана.