Званични сајт Владе преноси у целини говор Дачића на неформалном састанку министара иностраних послова Европске уније и држава кандидата („Gymnich”), који се одржава у Бечу:

„Даме и господо, уважене колеге,

Дозволите да најпре захвалим госпођи Кнајсл и високој представници ЕУ госпођи Могерини на позиву. Задовољство ми је што још једном имамо прилику да разговарамо у формату који омогућава непосредну и искрену размену мишљења чланица ЕУ и држава кандидата. Захвалио бих и Аустрији, као председавајућој ЕУ, на организацији овог састанка. Желимо да аустријско председавање буде запамћено као период када је Србија отворила већи број поглавља у преговорима о чланству и искористио бих ову прилику да вас позовем да подржите отварање нових поглавља.

Стратегија проширења Европске комисије дефинише 2025. годину као оквирни временски рок приступања Републике Србије Европској унији и препознаје Републику Србију као земљу која је, уз Црну Гору, највише одмакла у овом процесу. Желим још једном да поновим да Србија чланство у Европској унији види као главно стратешко опредељење. Верујемо и да Унија има стратешко опредељење да Србија и наш регион буду њен део, како би наш континент учинили безбеднијим, и заједничким снагама наступали на међународној сцени, управо залажући се за ефективни мултилатерализам.

Пратећи изузетно динамична дешавања на глобалној политичкој сцени, Република Србија види повратак моћи у међународним односима и урушавање норми и принципа као опомену свима нама. Ефективни мултилатерализам је један од стратешких циљева које је ЕУ промовисала у Европској безбедносној стратегији из 2003. године и у Глобалној стратегији из 2016. године, као одговор на унилатерализам, и подразумева поверење у међународне институције, правила и партнерства и поделу терета међу свим актерима.

Србија дели овакав приступ и својим активностима у међународним и регионалним организацијама и иницијативама, имајући у виду и своје будуће чланство у ЕУ, жели да допринесе јачању мира и стабилности и економског напретка.

Неопходно је проширити мултилатералне аранжмане ван оквира трговине и безбедности на разоружање, контролу наоружања и међународно кривично право. Сматрам да је сарадња на мултилатералној равни са осталим актерима на међународној сцени од суштинске важности. Наше је дубоко уверење да је ово једини пут напред у свету растуће међузависности и комплексности у коме заједнички изазови захтевају и заједничка решења.

Свесни смо изазова са којима се ЕУ суочава, попут вишегодишњих економских проблема, мигрантске кризе, тероризма, постизања договора у вези са климатским променама и реформом Савета безбедности УН, као и либерализације трговине у оквиру Светске трговинске организације. Ови изазови су разлог за наше заједништво и траже спремност за координисане одговоре и сарадњу. Србија је свесна колико је мултилатерална сарадња важна, али и колико је такав вид сарадње изазован. О томе најбоље сведочи и наше искуство из не тако далеке прошлости.

Веома добро је познато да мисија УН делује у нашој јужној покрајини. Србија је више него свесна изазова са којима се мировне мисије сусрећу и спремни смо да, у сарадњи са партнерима, радимо на унапређењу њихових оперативних могућности. Спремни смо и да повећамо обим учешћа у мировним мисијама, на тај начин дајући свој допринос очувању међународног мира и безбедности.

За Републику Србију је једнострано проглашена независност Косова и Метохије и ситуација у покрајини највећи безбедносни изазов, имајући у виду дискриминацију и насиље којем су изложени припадници српске заједнице на КиМ, као и угроженост наше културне и историјске баштине.

Постизање Бриселског споразума је било мотивисано тежњом за изналажењем могућности за систематску, институционалну заштиту српске и друге неалбанске заједнице у покрајини, услед непостојања адекватних институционалних механизама. Сходно договору, тај задатак је требало да извршава Заједница српских општина, која није формирана ни након пет година и зато је подршка међународне заједнице кључна за успех дијалога.

Очекујем да сви учесници процеса буду ангажовани на успостављању поверења јер без поверења неће бити нимало лако, а ни могуће, изградити бољу будућност. Морамо да наставимо дијалог у доброј вери, јер је он нужан предуслов за стабилност и безбедност нашег региона.

Управо се из примера наше јужне покрајине види значај поверења у мултилатерализам и његове институције, било да је то УН, као највећи или неки други регионални мултилатерални формат, јер сви треба да радимо на томе да се обезбеди јачање поверења међу грађанима, свеједно које су етничке припадности. Уколико тога нема, онда ни мултилатерализам нема сврху.

Данас смо сведоци тога да једностране одлуке у међународним околностима доводе до опасне нестабилности и стварају читав низ колатералних штета. Зато је и мултилатерални приступ решавању проблема управо инструмент да се избегне арбитрарно деловање, које може имати дугорочне последице. Србија рачуна на снагу мултилатерализма као тековину савременог друштва, дубоко верујући у дијалог и проналажење компромиса и у најтежим ситуацијама.

Хвала вам на пажњи“, поручио је Дачић.