Мирољуб Лабус

Званични сајт Владе Србије преноси делове овoг разговора.

Претпоставке за закључивање поменутог споразума:

- Да би СЦГ закључила Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ мора се испунити и једна битна претпоставка, а то је доношење новог устава Србије. Устав је лична карта наше земље која треба да потврди све оне промене које су настале после 5. октобра 2000. године, на основу којих смо се и квалификовали за преговоре са ЕУ.

Друга, такође важна претпоставка, према условима из Копенхагена, јесте исказана способност земље да извршава своје уговорне обавезе. Та способност се тестира у односу на нашу сарадњу са Хашким трибуналом. Обе ове претпоставке нису услови за отпочињање преговора, али јесу за закључивање уговора. Током преговора мери се, наравно, и способност земље у прилагођавању законодавства и законодавне праксе правилима ЕУ.

Постоји ли консензус политичких партија око Предлога националне стратегије за прикључивање наше земље ЕУ:

- Све политичке партије подржавају националну стратегију за прикључивање ЕУ, осим Српске радикалне странке. За СРС није проблем национална стратегија, за њих је проблем Европа јер је се плаше као баука. Због тога за њих никаква национална стратегија није прихватљива. На Одбору Скупштине Србије за европске интеграције све странке су прихватиле стратегију коју је Влада израдила. Једино се представници СРС нису ни појавили на седници.

Недавно одржани састанак представника Владе и привредника:

- Планирамо већ у септембру следећи састанак са привредницима, пре почетка преговора са ЕУ јер је веома важно да и они схвате како ће тећи ти преговори, каква је улога државе у њима, а каква тржишта. На протеклом састанку било је доста сагласности око тога шта и држава и привреда треба да ураде, међутим, има још отворених питања око којих су неопходна разјашњења. Држава није непосредан играч на тржишту. Држава мора да направи правне и институционалне оквире да тржиште добро функционише и зато нам је веома важна сагласност свих фактора у земљи, како привредника, тако и коморе, синдиката, невладиних организација...
Веома је битно да се око преговора направи широк консензус у друштву јер сам убеђен да ћемо оног момента када закључимо уговор о стабилизацији и асоцијацији коначно и дефинитивно направити и раскид са прошлошћу.

Борба против корупције, спровођење реформи у правосуђу и економији:

- Што се тиче корупције, Србија без Европске уније биће оно што је Колумбија и то се мора јавно рећи. Улазак у ЕУ гарантује да ћемо имати правила правне државе која постоје и у другим земљама и то чврста правила којих ће сви морати да се придржавају. Према томе, наш је интерес да то што пре урадимо како би се корени корупције отклонили.

Овог момента Министарство правде је много важније од Министарства привреде. Јер, од тога како правосуђе функционише зависи и колика је каматна стопа. Данас мање од 80 одсто предузећа враћа узете кредите, а судски извршни поступци трају око три године.

Наставићемо како смо и планирали са економским реформама, али, понављам, без ефикасног правосуђа то неће дати жељене резултате. Поправили смо углед и рејтинг земље што показује и оцена агенције "Стандард енд пур", најзначајније у свету за одређивање кредитног рејтинга. То значи да ће наша предузећа и банке сада лакше долазити до кредитних средстава у иностранству.

Ова Влада је преузела обавезу да заврши са приватизацијом 1.830 предузећа до краја идуће године и наш је интерес да то доиста и урадимо на транспарентан начин.

Неспоразуми између Београда и Подгорице:

- И Београд и Подгорица имају у овом тренутку исте политичке приоритете, а то је укључивање у ЕУ. Путеви за остваривање тих приоритета су нам, међутим, различити и суштина неспоразума је везана за референдум у Црној Гори. Пошто договора око тога нема, једино је решење да грађани изађу на референдум и да кажу какву државу желе. Ми, са наше стране, морамо да заштитимо интересе Србије. А врховни интерес Србије јесте да у року од девет месеци заврши преговоре са ЕУ и да потпише уговор о стабилизацији и прикључивању. Све што штети том процесу није у интересу Србије.

У којој мери процес придруживања успорава сарадња са Хагом и нерешено косовско питање:

- Почетак преговора са ЕУ није условљен пуном сарадњом са Хашким трибуналом, али као што је Хавијер Солана врло јасно рекао, што пре успоставимо пуну сарадњу са Хагом то ћемо имати и бољу позицију у преговорима и бржи улазак у ЕУ.

Почетак преговора о будућем статусу Космета очекује нас на јесен где, такође, треба да заштитимо интересе Србије. Оба ова процеса су међусобно повезана и ако на једној страни нешто лоше крене одразиће се негативно и на другу страну и обрнуто, ако на једној страни добро крене имаће позитивног ефекта и на другу.

Да ли је то и порука Хавијера Солане после најновије посете Београду:

- Главна порука је да Брисел очекује брзу и пуну сарадњу са Хашким трибуналом. Ако то остваримо и позиција земље биће нагло побољшана, са добрим изгледима да и у свим другим процесима дође до позитивног напретка.