У саопштењу се наводи да је ово резултат најновијег истраживања јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије“, које је спровело Министарство за европске интеграције.

Истраживање, у коме је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, рађено је према стандарду Евробарометра.

Подршка грађана реформама је, као и претходних година, веома висока.

Од укупног броја испитаника, њих 68 одсто сматра да би реформе неопходне за улазак наше земље у ЕУ требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље и уређеније Србије.

Када је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. године до данас, 24 одсто испитаника је препознало да је ЕУ највећи донатор нашој земљи у последњих 16 година, на другом месту се по перцепцији грађана налази Русија са 21 одсто, на трећем Кина са 17 одсто и на четвртом Јапан са 12 одсто.

У односу на резултате истраживања од пре годину и по дана, из децембра 2016. године, број оних који као највећег даваоца помоћи Србији виде ЕУ повећан је за три одсто, док је број оних који су мислили да је реч о Русији смањен за четири одсто.

Званични подаци говоре да, у периоду од 2000. до краја 2016. године, Европска унија и њене државе чланице са 4,31 милијарду евра реализованих бесповратних средстава представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије - појединачно гледано Европска комисија је донирала 2,96 милијарди евра, Немачка 368,21 милион евра, Шведска 232,11 милиона евра и Италија 187,72 милиона евра.

Све позитивне асоцијације на Европску унију имају тренд раста.

На пример, грађани појам ЕУ повезују са бољим животом, вишим стандардом, благостањем, путовањима - и то њих 21 одсто, док је у јуну 2017. године то чинило 10 одсто испитаника.

Највећи проценат грађана, њих 58 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно више од половине испитаника подржава опредељеност Владе Републике Србије за наставак дијалога између Београда и Приштине и спремност да се на тај начин дође до одрживих решења.

Борбу против корупције (22 одсто), реформу здравственог система (16 одсто) и реформу правосуђа (12 одсто) грађани препознају као најзначајније сегменте, који највише утичу на њихов свакодневни живот.

Следеће по важности су им реформе у области пољопривреде (10 одсто), затим образовања (9 одсто), боља заштита људских права (8 одсто) и заштита животне средине (5 одсто).

За највећи број грађана, њих 18 одсто, чланство у ЕУ представља пут ка бољој будућности младих људи, више могућности за запошљавање (16 одсто), могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (15 одсто), као и могућност да се уреди стање у нашој држави (11 одсто), истиче се у саопштењу.