Фото: Танјуг

Кубуровић је у интервјуу за агенцију Танјуг објаснила компликовану процедуру потребну за измену највишег правног акта у држави, истичући да ће све јавне тужиоце у Србији убудуће бирати искључиво Високи савет тужилаца (ВСТ), а узимајући у обзир први предлог Министарства из јануара ове године и препоруке Венецијанске комисије.

Народна скупштина ће бити надлежна само за избор Врховног јавног тужиоца, док ће уставним амандманима бити предложено да се пет несудијских чланова Високог савета судства (ВСС) и Високог савета тужилаца бира само квалификованом већином од 3/5 свих народних посланика у Скупштини Србије, навела је она.

Према њеним речима, уколико на тај начин не буду изабрани сви чланови Високог савета судства и Високог савета тужилаца онда ће Комисија од пет чланова бити надлежна да бира будуће чланове из реда правника.

Када је у питању предлог Министарства да се ВСС и ВСТ распуштају ако не донесу одређене одлуке у року од 30 дана, Куборувић је указала ће тај амандман бити усклађен са мишљењем Венецијанске комисије тако што ће бити таксативно наведене ситуације у којима одлука мора да се донесе у датом року, односно када долази до распуштања тих тела.

Она је најавила да ће у складу са мишљењем Венецијанске комисије бити прецизирани и разлози за разрешење јавних тужилаца и судија, који се тичу дисциплинског поступка и несавесног вршења судијске, односно тужилачке функције, поред већ наведених разлога.

Према њеној оцени, неуједначена судска пракса је један од већих проблема у правосуђу који Србија годинама покушава да реши, тако да и то питање треба да се регулише Уставом, као изузетно важно, посебно за грађане Србије.

Она је указала на то да је у претходном периоду Врховни касациони суд дао значајан допринос уједначавању судске праксе, али да се ради и на нормативном регулисању и уједначавању поступања судова да би имали исте одлуке у истим правним ситуацијама и самим тим гарантовали предвидљивост судских одлука и јачу заштиту пред судским органима.

У финалним решенима уставних амандмана по савету Венецијанске комисије биће регулисано и питање односа три гране власти у правцу јачања независности судске власти, иако се Министарство правде, како је навела, до сада није бавило тим питањем јер то није било у надлежности.

Она је подвукла да ће и током августа Министарство правде радити на усклађивању Нацрта уставних амандмана са мишљењем Венецијанске комисије, како би почетком септембра био упућен Влади која треба да га усвоји и упути предлог за измену Устава Народној скуштини.

Министарство ће, како је нагласила, у потпуности испоштовати све препоруке Комисије и имплементирати их у уставне амандмане како се и обавезало у току јавне прасправе, као што се обавезала и председница Владе током посете експерата Комисије у мају.

Према њеним речима, Србија ће се сада први пут суочити са процедуром за измену вазећег Устава, који није мењан од његовог доношења 2006. године.

Процедура је врло компликована, с обзиром на то да Влада, као овлашћени предлагач, треба Народној скупштини да упути предлог за измену Устава у одређеној области о коме Скупштина мора да се изјасни. Тај предлог мора да буде усвојен двотрећинском већином свих посланика, нагласила је Кубуровић.

Она је упозорила на то да према важећој процедури, уколико предлог за измену Устава не буде прихваћен, у наредних годину дана не може поново да се покреће иницијатива за измене Устава у тој области.

Уколико Народна скупштина прихвати предлог за измену Устава моћи ће да се говори о конкретним уставним амандманима и тек тада Народна скупштина креће у расправу о предлогу, прецизирала је Кубуровић.

Према њеним речима, мора да постоји шири политички консензус који подразумева и друштвени консензус, јер уколико Народна скупштина буде усвојила измене оне ће морати да иду и на потврду грађана на референдуму.

Кубуровић је напоменула да након што Влада усвоји предлог будућих амандмана они не морају да буду коначни, јер управо јавна расправа пред Народном скупштином омогућава да и оно што Влада упути као предлог буде током јавне расправе измењено.