Мали је у интервјуу за „Вечерње новости“ рекао да то повећање неће ни на који начин угрозити буџет Републике Србије, и нагласио да ће бити укинут и Закон о привременом умањењу пензија, што значи да ће пре краја године, највероватније у новембру, бити повећања пензија.

Он је подсетио на то да представници Међународног монетарног фонда (ММФ) долазе у Београд у другој половини септембра, а након разговора са њима, који неће бити лаки, биће изнети конкретни подаци.

Србија се, како је поновио, налази на добром путу опоравка и раста привреде. Само у првих шест месеци ове године остварен је раст БДП-а од 4,5 одсто, што је највиша стопа раста за тај период у последњој деценији.

Према његовим речима, суфицит у буџету на крају јула износио је 49,1 милијарду динара, односно приближно 410 милиона евра, а био је планиран дефицит од 16,7 милијарди динара.

Министар је додао да се при свему што се ради води рачуна о томе да не буде угрожена фискална стабилност јер смо је, како је указао, годинама градили и било би неодговорно да је на било који начин угрозимо.

Захваљујући резултатима, имамо простора у буџету и за укидање Закона о привременом умањењу пензија и за повећање најнижих пензија, објаснио је он и напоменуо да се у овом тренутку не размишља о ребалансу буџета, с обзиром на то да повећање и пензија и плата у јавном сектору може да се реализује из постојећег буџета.

Мали је, одговарајући на питање до када ће трајати забрана запошљавања у јавном сектору, пренео да ће то бити једна од тема у разговорима са ММФ-ом.

Према његовим речима, иако траје забрана запошљавања, Комисија за давање сагласности Владе Србије води рачуна о приоритетима, па се људи запошљавају тамо где је дошло до природне селекције, односно одлазака у пензију, а где су неопходни новозапослени кадрови, попут васпитачица и медицинских радника.

Стимулативне мере које примењујемо везане су и за то да се приватни сектор, који треба да буде носилац раста и развоја економије, додатно ојача, чиме се отварају нова радна места, објаснио је министар.

Он је, говорећи о реформи Пореске управе, подвукао да ће се лично бавити свим аспектима те трансформације, додајући да је оформљена радна група која се састаје једанпут недељно.

Претходних година су, како је прецизирао, већ остварени помаци – смањен је број организационих јединица са 178 на 78, пореске пријаве могу да се шаљу електронски, основан је Сектор за пружање услуга пореским обвезницима.

Такође, како је додао, ради се и на подмлађивању кадра Пореске управе, па је недавно примљено 100 нових инспектора, а потребно је запошљавање и економиста, правника и ИТ стручњака.

Мали је, када је реч о расту грађевинске индустрије, истакао да је у првих шест месеци ове године повећан раст тог сектора за 25 одсто у односу на исти период прошле године.

Том препороду значајно је допринео пројекат „Београд на води“, на чијем градилишту свакодневно ради више од 1.500 радника. Такође, утицале су и стотине километара изграђених путева, али и сваки инвеститор који гради фабрику, стамбени објекат, хотел, тржни центар, оценио је министар.

Он је, на питање како да сектор средњих предузећа опстане и ојача, рекао да подаци Агенције за привредне регистре показују да расте број регистрованих предузећа, што говори да смо на правом путу.

Према његовим речима, у Регистру привредних субјеката на почетку јула било их је уписано 381.718, а укупан број привредних субјеката је за протеклих пола године порастао за 2,66 одсто, а за годину дана је повећан за 4,79 одсто.

Истовремено, Мали је указао на то да се настоји да се олакша пословање свим привредним субјектима, будући да планирамо смањење рока за повраћај ПДВ-а, чиме ће се унапредити ликвидност привреде.

У плану је и умањење фискалног оптерећења зарада, као и доношење посебног пакета пореских подстицаја за иновативне активности. Уз то, систем е-управе омогућава привредницима да не иду од шалтера до шалтера, чиме им штедимо време, закључио је министар.