Мали је истакао да се тим законским решењем, чији је предлог усвојен на данашњој седници Владе, предвиђа да ће се комуникација између царине и приватног сектора обављати електронским путем.

Декларације ће се подносити електронски, а за примену тих законских одредби потребно је развити нове и надоградити постојеће ИТ системе, што захтева извесно време, објаснио је он, додавши да је планирано да то буде најкасније до краја 2020. године.

Предлогом закона уводе се нова царинска поједностављења, као што је централизовано царињење и самопроцена, док се код постојећих поједностављења у већој мери предвиђа коришћење података из пословних књига привредних субјеката, истакао је министар.

Мали је напоменуо да се у односу на тренутно важећи Царински закон, одредбе које се односе на царински дуг, први пут налазе у почетним поглављима Царинског закона, што указује на изузетну важност финансијског аспекта у поступку примене царинских прописа.

Према његовим речима, поменутим предлогом закона предвиђено је и да смештај робе у слободне зоне постаје посебан царински поступак – поступак слободне зоне.

Министар је навео и да се укидају царински поступци прераде под царинским надзором и активно оплемењивање у систему повраћаја, као и да се оснажује институт овлашћеног привредног субјекта.

Активно оплемењивање може се одобрити без обавезе да се роба поново извезе, рекао је он.

Мали је указао на то да је једна од новина и та да је рок у којем роба може да буде у привременом смештају повећан са 20 на 90 дана, а прописан је и укупан рок од 10 година у којем роба може остати у поступку привременог увоза.

Важно је да нови Царински закон не садржи одредбе које би, евентуално, довеле учеснике у царинском поступку у лошији положај у односу на примену сада важеће регулативе, закључио је министар.