Београд, 12. јул 2018. године – Кабинет министра без портфеља у Влади Републике Србије задуженог за иновације и технолошки развој саопштио је данас да је Србија у претходних годину дана остварила значајан раст иновационих перформанси и први пут се налази испред осам земаља чланица ЕУ на листи Европских иновационих резултата.
Србија је испунила 22 од укупно 27 индикатора који се реферишу за ову листу, коју је представила Европска комисија у Бриселу.
Наша земља је оцењена као умерени иноватор и позиционирала се испред осам чланица ЕУ, међу којима су Мађарска, Грчка, Пољска, Литванија, Хрватска, Бугарска, Румунија и Словачка.
Србија је показала најбоље резултате за индикаторе инвестиција, у остваривању веза и партнерстава малих и средњих предузећа, иновацији производа и процеса, као и у утицају иновационих активности на запосленост и запошљавање, наводи се у саопштењу Европске комисије.
При изради листе иновационих резултата (European innovation scoreboard), Европска комисија користи податке признатих званичних међународних извора који су јавно доступни, као што су Еуростат, Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и Уједињене нације, а пресек је направљен за податке објављене до 25. априла 2018. године.
Према иновационим перформансама, на листи су установљене четири категорије земаља: иновациони лидери, јаки иноватори, умерени иноватори и скромни иноватори.
Иновациони лидери имају перформансе више од 20 одсто у односу на ЕУ и ту спадају Швајцарска, Данска, Финска, Луксембург, Холандија, Шведска и Уједињено Краљевство.
Јаки иноватори су остварили између 90 и 120 одсто просека перформанси за ЕУ и међу њима су Аустрија, Белгија, Француска, Немачка, Ирска, Словенија. Ту су се нашли и Исланд, Израел и Норвешка, чије су перформансе представљене у Извештају ЕИС.
Србија је у категорији умерених иноватора који су остварили између 50 и 90 одсто од просека перформанси за ЕУ, а ту су још Хрватска, Кипар, Чешка, Грчка, Естонија, Мађарска, Италија, Летонија, Литванија, Малта, Пољска, Португал, Словачка, Шпанија и Турска.
Категорија скромних иноватора обухвата земље које су оствариле мање од 50 одсто од просека перформанси ЕУ и ту спадају Бугарска и Румунија, као и Македонија и Украјина.
Министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић оценио је тим поводом да је историјски напредак Србије на тој листи најрелевантније признање за напоре које Влада Србије улаже у развој економије вођене иновацијама.
Ово је истовремено и потврда исправности визије председника Републике и председника Владе који су, формирањем Кабинета министра за иновације, показали да је Србија опредељена да своју будућност и економски раст гради на иновацијама и знању српских инжењера, закључио је Поповић.