Матић је такође изнела податак да је 34,2 одсто наших суграђана компјутерски писмено, док је 14,8 одсто њих делимично компјутерски писмено.

Она је указала на то да развој нових технологија диктира прилагођавање традиционалних струка и вештина дигиталном окружењу, те да је креирање послова будућности, које ће захтевати дигиталне вештине, извесно и на нивоу Европе и глобално.

Матић, која председава поменутој радној групи, истакла је да су грађанима потребне дигиталне вештине не само на послу, већ и ради коришћења нових дигиталних услуга као што су е-управа, е-трговина и друге, које им могу олакшати живот, а које ће им бити недоступне уколико не овладају дигиталним вештинама.

Такође, функционална дигитална неписменост може изложити грађане, а нарочито децу, злоупотребама нових технологија, упозорила је она и додала да је циљ предлога стратегије развој дигиталних вештина свих грађана кроз повећање компјутерске писмености, повећање употребе рачунара и интернета, увођење дигиталних вештина и компетенција на свим нивоима образовања и оспособљавања, као и подизање компетенција наставника.

Чланови Радне групе за израду предлога стратегије развоја дигиталних вештина су, поред представника Министарства трговине, туризма и телекомуникација, и представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства државне управе и локалне самоуправе.

Такође, чланови су и представници Српске академије наука и уметности, Електротехничког факултета и Филолошког факултета Универзитета у Београду, Академске мреже Србије, Математичке гимназије у Београду и Истраживачке станице Петница, наводи се у саопштењу Министарства трговине, туризма и телекомуникација.