Брнабић је у интервјуу за немачки "Велт" истакла да су односи са Приштином за Србе тешки и емоционални, подсетивши на то да је председник Србије Александар Вучић учинио храбар и одговоран корак када је започео интеррегионални дијалог.

Председница Владе је поручила да обе стране морају да изађу из удобне зоне свог увреженог начина размишљања, уз оцену да Приштина то до сада није учинила.

Она је подсетила на то да Приштина није почела да спроводи ни стожер Бриселског споразума – успостављање Заједнице српских општина (ЗСО), и нагласила да се повећао број напада на Србе на Косову и Метохији.

Само у мају је било 14 напада, што указује на то да би намера Приштине могла да буде и да се отерају сви Срби – што ми нећемо допустити. Србија је спремна за разговоре, али јој је за то потребан партнер, рекла је Брнабић.

Премијерка је, када је реч о миграционој проблематици, истакла да се залаже за европско решење тог проблема и укључивање транзитних земаља Балкана у то решење.

Она је на питање да ли је у реду то што Влада СР Немачке намерава да се оштрије бори против илегалног досељавања и зато ојачава сарадњу са земљама ван ЕУ, истакла да је поносна на то колико добро наша полиција и армија сарађују са суседним државама и агенцијом ЕУ за заштиту граница Фронтекс.

У избегличкој кризи смо вратили са границе више од 40.000 особа које су хтеле да уђу илегално. То ћемо и даље чинити. Зато свака будућа заједничка миграциона политика мора да обухвати и балканске државе, оценила је Брнабић.

Председница Владе је поручила да ће, ако заједничка политика са ЕУ буде фер и у складу са договореним, Србија у њој учестовати.

Она је подсетила на то да у Србији тренутно борави 4.000 избеглица и да 500 избегличке деце иде у српске школе, нагласивши да је наша земља показала саосећање и солидарност.

Брнабић је додала да се, међутим, и даље треба припремати за могућност доласка великог броја избеглица, због ратова, политичке нестабилности и климатских промена и да би било неодговорно не очекивати долазак још више миграната.

Председница Владе је, у вези са могућим пријемом Србије у Европску унију 2025. године, нагласила да је то само оријентациони датум који није гаранција, али датум који је могућ уколико Србија буде радила предано и ефикасно.

Она је додала да разуме и резерве грађана Европске уније јер је у прошлости приступ тој заједници пречесто схватан само као новчана ињекција.