У паузи скупштинског заседања
	Фото: Фонет

Током преподневног дела седнице усвојени су Закон о осигурању депозита, Закон о агенцији за осигурање депозита, измене Закона о осигурању, Закон о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање, као и измене Закона о банкама и другим финансијским организацијама.

Законом о агенцији за осигурање депозита дефинише се да је њена основна делатност осигурање банкарских депозита, али се може бавити и приватизацијом банака и спровођењем поступка приватизације друштвеног капитала и продајом државног капитала у друштвима за осигурање.

Овим законом утврђује се да је обавезан осигуран износ депонента 3.000 евра у динарској противвредности на дан доношења решења Трговинског суда о отварању стечајног поступка над неком банком.

Законом о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање биће обезбеђени услови да Народна банка Србије (НБС) по доношењу решења о одузимању дозволе за рад тим институцијама може да спроведе адекватан поступак стечаја или ликвидације.

НБС, такође, може да врши надзор када се обавља добровољна ликвидација да се она не би одвијала на штету поверилаца.

Изменама Закона о банкама и другим финансијским организацијама укида се ограничавање обавезе депозита само на банке, чиме се тај акт усаглашава са Законом о осигурању депозита и оснивању агенције за те намене.

Закон о осигурању измењен је како би рад осигуравајућих друштава био ефикаснији и усклађен са европским законодавством, али и ради боље контроле у тој области због уочених неправилности.

Истовремено, пооштрени су услови за оснивање осигуравајућих друштава, као што су бонитет оснивача и гарантне резерве.

Такође, усвојен је Закон о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехничког криминала, који се односи на заштиту безбедности рачунарских података, програма и ауторских дела.

У закону су наведена кривична дела код којих се као објекат или средство извршења јављају рачунари и рачунарске мреже.

Законом је утврђено да се, осим формирања посебног тужилаштва, у Окружном суду у Београду формира Веће за борбу против високотехничког криминала, а у МУП-у посебна служба за борбу против те врсте криминала.

Скупштина је током преподнева усвојила и измене Закона о судијама, којима се плате судија и тужилаца повећавају за 30 одсто и измене Закона о судским таксама, којима се судске таксе повећавају у просеку за око 30 одсто.

Према предложеним изменама, Високи савет правосуђа може да повећа плате носиоцима правосудних функција за 20 одсто за сложене предмете и за минули рад.

Утврђено је да је део средстава од наплаћених судских такси, 40 одсто, намењен републичком буџету, а 60 одсто побољшању материјалног положаја у правосуђу. Закон ступа на снагу одмах.

Усвојене су измене Закона о јавном тужилаштву, измене Закона о Високом савету правосуђа, измене Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала и измене Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине.

Измене сета правосудних закона усвојене су како би њихове одредбе биле усклађене са усвојеним изменама Закона о судијама.

Током поподневног дела седнице Скупштине Србије усвојен је Закон о јавном дугу по којем се у јавни дуг убрајају дугови по уговорима, хартије од вредности које емитује трезор, репрограмирани дугови и гаранције дате предузећима и локалним властима.

Задуживање ће моћи да се врши ради покривања дефицита текуће ликвидности, финансирања буџетског дефицита, рефинансирања неизмиреног дуга, за инвестиционе пројекте и емитовање хартија од вредности.

Новина се односи на то што ће и локална самоуправа моћи да се задужује по основу јавног дуга и то тако да главница дуга износи чак 15 одсто од буџета.

Закон предвиђа и формирање управе за јавни дуг и уводи скупштинску контролу над јавним задуживањем.

Тренутна задуженост Србије износи 9,8 милијарди евра, од чега четири милијарде отпада на домаћи дуг, као што су обвезнице за стару штедњу и зајам за препород Србије, док је спољни дуг 5,8 милијарди евра.

Скупштина Србије усвојила је и законе о агенцији за осигурање и финансирање извоза Републике Србије, гаранцијском фонду и финансијском лизингу.

Закон о агенцији за осигурање и финансирање извоза омогућиће унапређење извоза и развоја економских односа са иностранством.

Та агенција осигураваће извозне послове и инвестиције самостално или са другим осигуравајућим друштвима, а најбитнија новина је осигурање од некомерцијалних ризика.

Усвојене су и измене Закона о финансијском лизингу ради боље контроле предузећа која се тиме баве јер су многа основала банке.

Дефинисано је да привредно друштво које се бави финансијским лизингом мора бити уписано у регистар и обавезно је да доставља податке ради контроле укупног обима пословања, као и појединачног праћења задужености корисника лизинга што до сада није било могуће.

Усвојеним изменама Закона о гаранцијском фонду лимит гаранције према банкама подиже се на 20 одсто капитала фонда који тренутно износи једну милијарду динара.

Такође, усвојене су измене Закона о порезу на додату вредност (ПДВ), којима се стопа ПДВ-а смањује са 18 на 8 одсто за лекове, новоизграђене станове, месо и рибу, смрзнуто воће и поврће, житарице и сточну храну.

Стопа ПДВ-а смањује се са 18 на 8 одсто и на улазнице за биоскопе, сајмове, циркусе, забавне паркове, концерте, изложбе, а ПДВ се укида код увоза хуманитарне помоћи и донација из иностранства.

Утврђено је и проширење пореских ослобађања са правом на одбитак претходног пореза - за опремање ђути-фри шопова на међународним аеродромима, као и проширење пореских ослобађања али без права на одбитак претходног пореза, на давање у закуп земљишта.

Законом се уводи и пореско ослобађање за увоз различитих помагала за особе са инвалидитетом, осим код увоза моторних возила, а уводи се и право на повраћај ПДВ-а традиционалним црквама и верским заједницама.

Скупштина Србије усвојила је измене и допуне Царинског закона, које омогућавају грађанима који раде у иностранству да увезу одређене предмете за домаћинство без плаћања царина, а инвалидима да увезу моторна возила без царине.

Према усвојеним изменама Царинског закона, повратници у земљу биће ослобођени плаћања царине под условом да су у иностранству радили најмање две године.

Предвиђено је и отварање фри-шопова, ради побољшања квалитета услуга, а Влади Србије се даје овлашћење да, ако дође до поремећаја на тржишту, повећа, односно смањи царинске стопе до 50 одсто.

Истовремено, усвојене су и измене и допуне Закона о пореском поступку и пореској администрацији, којим се пооштрава финансијска дисциплина и онемогућава избегавање плаћања пореза.

Изменом закона утврђено је да порески обвезник коме се утврди пореска обавеза и покрене поступак принудне наплате, из новчаних средстава за тај дуг неће моћи да измирује обавезе према трећим лицима путем асанације, цесије или компензације, пре намирења дуга.

Према усвојеним изменама, инструмент асанације, цесије и компензације остаје да важи, али не за ту категорију пореских обвезника.

Прецизирано је да ће банка бити дужна да по пријему налога за плаћање одмах обустави измирење новчаних обавеза пореских обвезника путем тих инструмената.

То ограничење, међутим, не односи се само на плаћање по основу исплата зарада, отпремнина и других накнада трошкова запослених.

Изменама закона утврђен је бржи и ефикаснији поступак продаје покретности и непокретности усменим јавним надметањем јер до пре годину дана није било намиривања пореског дуга таквом продајом.

Изменама закона уведено је и ново кривично дело, за неосновано исказивање износа за повраћај пореза и пореског кредита.

У Скупштини је такође усвојен Закон о реструктурирању дуга Лондонском клубу поверилаца, којим је утврђено емитовање обвезница по основу којих ће тај дуг бити измирен.

Главница дуга после отписа Лондонском клубу, који окупља приватне повериоце, износи 1,08 милијарди долара, а дуг је реструктуриран на 20 година, са почеком од пет година.

Главница ће бити плаћена у 30 једнаких полугодишњих рата, почев од 1. маја 2010. године.

Скупштина Србије усвојила је и Закон о царинској тарифи, којим ће царине бити повећане за 142 производа, међу којима су неке основне животне намирнице и поврће и воће које се производи у Србији.

Према овом закону, царинске стопе биће повећане за брашно, зелену салату, кајсије, брескве, јабуке, крушке, паприку, семе шећерне репе и хмељ. Законом је утврђено и повећање стопе царина на намештај са 10 на 20 одсто, као и за готове гуме.

Царинске стопе, по Закону о царинској тарифи, биће мање за 164 производа, који се, углавном, не производе у Србији.

Поред наведених закона, Скупштина Србије усвојила је и контрагаранције за 10 различитих зајмова за развој инфраструктуре који су добијени од Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Европске инвестиционе банке (ЕИБ).

Србија има 10 контрагаранција по основу уговора и гаранција државне заједнице, од којих се седам односи на задуживања Електропривреде Србије и Дирекције за путеве до 2004. године.

Укупна вредност остале три контрагаранције, чији су уговори закључени у 2004. и 2005. години, износи 163 милиона евра.

Реч је о кредиту Европске инвестиционе банке за модернизацију 65 километара аутопута Београд-Нови Сад, као и за изградњу новог моста на Дунаву код Бешке, вредног 120 милиона евра. То је кредит на 25 година, са почеком од седам година.

Кредит на 12 година у вредности од 33,5 милиона евра, са четири године почека, предвиђен је за модернизацију контроле летења, а трећа контрагаранција, у вредности од девет милиона евра, односи се на унапређење третмана отпадних вода у општини Суботица.

Такође, усвојене су и измене Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, којима је утврђена обавеза за самосталне уметнике да плаћају доприносе за обавезно социјално осигурање.

Утврђено је да ће они који исплаћују хонораре плаћати 20 одсто за доприносе, а самостални уметници ће морати да бирају основицу за плаћање аконтационих доприноса.

Самостални уметници моћи ће да изаберу четири основице, и то најнижу месечну за сликаре и вајаре и оне који имају мања примања, а која износи 40 одсто од просечне плате у последњем кварталу, а моћи ће да се одлуче и за двоструку, односно четвороструку месечну основицу.

Усвајањем измена Закона о јавном информисању, Скупштина Србије вечерас је окончала ванредну седницу која је почела 24. јуна и одмах започела нову ванредну седницу на којој ће бити расправљано о ребалансу буџета.

Усвојеним изменама Закона о јавном информисању рок за приватизацију медија локалне самоуправе, који је истекао 21. априла ове године, продужен је за годину дана.

Такође, усвојене су и измене Закона о републичким административним таксама којима се оне повећавају просечно за око 30 одсто.

Скупштина Србије усвојила је и измене Закона о раду којима се укида обавеза послодавца да запосленима исплаћује регрес и топли оброк. Новим законским решењима продужено је породиљско одсуство на две године за жене које роде троје, или више деце.

Скупштина Србије је, након усвајања 39 закона, усвојила синоћ и дневни ред осме седнице, која је посвећена ребалансу овогодишњег буџета, а наставак тог заседања заказан је за понедељак 18. јул.