Београд, 25. мај 2018. године – Министар заштите животне средине у Влади Републике Србије Горан Триван говорио је данас о актуелним питањима заштите животне средине на петој седници у оквиру Регионалног семинара о циљевима одрживог развоја за парламенте Централне и Источне Европе и Централне Азије.
Триван је, на скупу посвећеном утицају климатских промена на пораст сиромаштва и јавно здравље становништва, истакао везу екологије и здравља људи, указујући на утицај тих промена на целокупно стање живог света на планети и неопходност заједничке борбе да се оне смање, а да се истовремено ублаже њихове драматичне последице, уколико се тренд настави.
Подаци стручњака који указују на то да Србија припада региону који је један од најпогођенијих климатским променама у свету основ су предвиђања да драматичне последице по наш живот могу тек следити, указао је он.
Министар је навео да се, уколико се тренд настави, предвиђа да ће у Србији до краја века просечна средња годишња температура ваздуха порасти чак за четири степена, што ће драстично утицати на наш живот, али и на биодиверзитет наше земље.
У једном од топлих таласа у Београду, у јулу 2007. године смртност је била повећана за 76 одсто, а морамо имати на уму да сваке године нестаје на хиљаде биљних и животињских врста, рекао је Триван.
Он је рекао да климатске промене делују непосредно на здравље људи, али и посредно, кроз последице као што су смањење доступности пијаће воде и природних ресурса, смањење производње хране, миграције становништва.
Уколико се тренд настави, предвиђа се да ће се Европа у наредних 50 година суочити са приливом стотину до две стотине милиона "климатских" миграната који ће напустити југ бежећи, пре свега, од економских последица климатских промена, истакао је Триван.
Он је навео да је само од 2000. до 2015. године Србија изгубила пет милијарди евра на санирању последица екстремних климатских услова, и оценио да је за нашу земљу то превише и зато морамо да радимо на спречавању и ублажавању последица климатских промена.
Према његовим речима, Европска унија процењује да се у превенцији на уложен један евро врати шест евра, и све је то мотив да одмах предузимамо мере у борби против климатских промена.
То је у првом реду пошумљавање, најбољи и најјефтинији начин за адаптацију на промене климе и смањење ефеката стаклене баште. Без пошумљавања нема живота на планети, истакао је министар.
Такође, он је додао да ће ова борба добити свој оквир усвајањем закона о климатским променама до краја године, те његовом уградњом у све друге секторске политике.
На регионалном семинару учествовали су парламентарци из 11 земаља, који су дискутовали о начинима на које парламенти могу да умање утицај климатских промена на пораст сиромаштва и на јавно здравље становништва, путем остваривања циљева одрживог развоја.