Београд, 17. мај 2018. године – Директор Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије Сузана Пауновић изјавила је данас да је наша земља међу првима ратификовала Конвенцију о правима особа са инвалидитетом 2009. године.
Пауновић је учествовала на националној конференцији „Десет година од ступања на снагу Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом – пут ка пуној примени“, коју је организовало Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Србије и УН Србија.
Она је навела да је Влада Србије, у складу са преузетим обавезама, усвојила Иницијални извештај о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом 10. маја 2012. године.
Према њеним речима, то је први извештај који је држава, у складу са процедуром, поднела Комитету за права особа са инвалидитетом, а којим су обухваћене мере предузете да би се усагласило национално законодавство и политика са одредбама Конвенције.
Извештај је, како је нагласила, израђен у инклузивном процесу, што је подразумевало консултације са 13 ресорних министарстава, релевантним покрајинским органима, али и са седам организација цивилног друштва, како би се добила свеобухватна слика активности које су реализоване у целој земљи.
Делегација Србије представила је Иницијални извештај о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом на 15. заседању Комитета за права особа са инвалидитетом, 5. и 6. априла 2016. године у Женеви, подсетила је она.
Пауновић је додала да је, по разматрању иницијалног државног и алтернативних извештаја, Комитет за права особа са инвалидитетом усвојио закључна запажања и Србији упутио 37 препорука.
Пауновић је навела да извештавање уговорним телима УН као механизам надзора добија на динамици, јер државе уговорнице све чешће добијају препоруке да у роковима од годину или две од представљања периодичног извештаја известе о мерама које се односе на спровођење појединих препорука које комитети сматрају приоритетним.
Тако је наша држава у априлу 2017. године Комитету доставила Извештај о спровођењу приоритетних препорука из закључних запажања. У питању су препоруке 34 и 54, а односе се на забрану медицинских мера без претходне сагласности особе, као и запошљавање и професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом, објаснила је она.
Србија, као чланица низа међународних уговора у области људских права, како је истакла, показала је сву озбиљност у настојању да преузете међународне обавезе испуни, али и да допринесе унапређењу положаја осетљивих друштвених група и тиме што је 2014. године успоставила Савет за праћење примене препорука механизама УН за људска права.
Такође, Пауновић је подсетила на то да је, уважавајући улогу цивилног друштва и њихов допринос у ширењу идеје људских права и владавине права у Србији и препознајући потребу за активном комуникацијом и учествовањем у раду Савета, са девет организација цивилног друштва потписан меморандум о сарадњи, међу којима је и Иницијатива за права особа са менталним инвалидитетом.
Посебно нам је задовољство да је Национална организација особа са инвалидитетом исказала заинтересованост за потписивање меморандума о сарадњи са Саветом које се очекује на наредној седници тог тела, истакла је Пауновић.