Фото: ФоНет

Седници Одбора присуствовали су и потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус, председник Скупштине Србије Предраг Марковић, шеф Мисије ОЕБС-а у СЦГ Маурицио Масари, представници Европске комисије и Амбасаде Велике Британије, као земље која председава ЕУ.

Лабус је на седници изразио очекивање да ће разговори о стабилизацији и придруживању ЕУ почети 5. октобра, уз оцену да би одржавање референдума о државном статусу Црне Горе сигурно утицало на рокове за потписивање споразума.

Он је рекао да Црна Гора има право да одржи референдум, али да би евентуално одлагање потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању негативно утицало на српске државне интересе. Према његовим речима, због неизвесности око референдума у Црној Гори, начин преговора са ЕУ вероватно ће бити другачији него што је то било са другим државама.

Потпредседник Владе је навео да би, у случају СЦГ, преговори могли почети око техничких и трговинских детаља, да би се касније, након што буде извесна будућност државне заједнице, прешло и на политичка питања.

Лабус је нагласио да су сви услови за почетак преговора са ЕУ испуњени и навео сарадњу са Хашким трибуналом, интензиван рад парламента, измене Уставне повеље СЦГ, рад на заштити људских и мањинских права, као и унапређење државне управе.

Он је указао на то да споразум са ЕУ вероватно неће моћи да буде потписан без усвајања новог устава Србије што би, како је додао, све странке требало
озбиљно да схвате.

Лабус је најавио да ће до септембра, пред почетак преговора са ЕУ, оформљене радне групе сачинити своје платформе и поновио да би преговори могли да буду завршени за девет месеци, иако је то трка преко многобројних препрека.

Председник Скупштине Србије Предраг Марковић рекао је да је пред парламентом велики посао и оценио да ће Скупштина Србије, због многобројних закона које треба усвојити, бити кључна институција у процесу придруживања Европској унији.

Чланови Одбора за европске интеграције похвалили су Стратегију, уз напомену да би Србија требало да усвоји стратегију друштвеног и економског развоја, побољша регионалну сарадњу, постигне консензус о најважнијим државним и националним питањима и побољша одредбе које се тичу малих и средњих предузећа.