Београд, 1. април 2018. године – Министар за европске интеграције у Влади Републике Србије Јадранка Јоксимовић изјавила је да су процеси европских интеграција Србије и дијалога Београда и Приштине одвојени, и додала да је дијалог упоредан процес, који би требало да буде подстичући.
Јоксимовић је јуче на панелу "Питање Косова и Метохије у контексту европских интеграција Србије - Поглавље 35", у оквиру унутрашњег дијалога о Косову и Метохији, објаснила да то није увек тако, и то је заправо замка и тест који стоји пред свима нама.
Влада Србије и председник Александар Вучић издржали су те тестове и пробе и сада су неумитно опредељени за мир и дијалог, истакла је она.
Наводећи да се подразумева да обе стране у дијалогу треба да испуне своје обавезе, она је рекла да не разуме зашто се "позивају обе стране", те зашто се то подвлачи, јер је очигледно да једна страна - Приштина није у стању да испуни обавезе које је прихватила потписивањем Бриселског споразума.
У том смислу сам и очекивала хитно укључивање Федерике Могерини, као високе представнице ЕУ, не као израз добре воље и подршке, него обавезе које ЕУ има чињеницом да је некадашња висока представница за спољну политику Кетрин Ештон, између осталог, потписник Бриселског споразума, поручила је она.
Београд је, како је додала, у доброј мери конструктиван сада, као што је и био, али је очигледно да је са друге стране већи капацитет за "насиље и неразумевање, него капацитет за дијалог и разумевање".
Јоксимовић је навела да позивање на постизање неког будућег правно-обавезујућег споразума, који ће значити свеобухватну нормализацију односа, не може да настане пре онога што је испуњавање претходног правно-обавезујућег споразума, који је потписан уз гаранцију ЕУ, а што је Бриселски споразум.
Према њеним речима, данас се у друштву погрешно усталио наратив да је тај свеобухватни будући споразум о нормализацији односа нешто најближе признању самопроглашене независности Косова.
Ствари су готове онда када су готове, јер коначна решења за државе постоје онда када државе нема, а ни тада не можете да констатујете коначно решење, јер државе нема, него то констатују други. Посебно не разумем тај наратив, јер садржина правно-обавезујућег споразума требало би да произађе из дијалога Београда и Приштине - а какав ће исход да буде, видећемо, указала је Јоксимовић.
Она је додала да, ако је све готово и ако су западне земље дефинитивно прихватиле независно Косово, онда је право питање зашто ЕУ нема сталну мисију у Приштини, зашто још делује Еулекс, зашто и даље нема либерализације са Косовом, зашто се уопште и води Бриселски дијалог.
Сматрам да је за нас кључно да као одговорна европска земља, која баштини и европску културу и традицију и која је важна у региону, да се држимо међународних споразума, докумената и свега онога што је легитиман избор за нас и наше интересе, нагласила је Јоксимовић.
Она је поновила да Поглавље 35 није замена за дијалог Београда и Приштине, већ да је потпуно специфично поглавље, које прати и мери напредак у дијалогу.
Последњих годину и по дана није било напретка у дијалогу Београда и Приштине, због тога што Приштина није испуњавала део својих обавеза. Да ли због тога нисмо отворили поглавља? Није могуће дијалогом условљавати процес европских интеграција у којој обавезе имају две стране, упозорила је Јоксимовић.
Говорећи о формулацији "добросуседских односа" између Београда и Приштине, она је навела да су три услова била да нема повратка на стање пре 1999. године, нема поделе територије, те да нема присаједињења некој другој држави, те да се ти услови нису односили на "независно Косово", већ на суштинску аутономију.
Када је реч о добросуседским односима, у Резолуцији УН из 2010. године наводи се да ће дијалог бити чинилац мира, безбедности и стабилности у региону, под два служити као средство промовисања сарадње и под три као средство сарадње управо и искључиво да произведе напредак ка чланству ЕУ и унапређено побољшање услова живота људи, подсетила је она.
Јоксимовић је на крају трећег панела истакла да лично сматра да је за Србију суштински важно да је, пре свега, ослоњена на европски концепт безбедности.
Она је навела да очекује да Европска унија у будућем периоду покаже још већи капацитет и одговорност у налажењу одрживих решења између Београда и Приштине, која ће бити прихватљива и, како каже, која неће креирати "стално тињајући сукоб".