То је за приближно пет одсто више у односу на новембар прошле године, а значајно више у односу на вредности из претходних година, чиме је остварен напредак на плану успостављања колективне имунизације.

Епидемиолози, имунолози, званичници здравственог система Србије годинама уназад су упозоравали на опасност од могућег појављивања епидемије малих богиња услед све мањег броја вакцинисане деце.

И док је 2013. године проценат вакцинисане деце износио 92,6 одсто, тај проценат је 2016. године износио 81 одсто. Такви подаци су довели до тога да се упозорења стручњака обистине и у октобру 2017. године регистровани су први случајеви малих богиња код нас.

До 28. марта ове године на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, укупно је регистровано 4.225 случајева малих богиња.

Највећи број случајева оболевања од морбила регистрован је на територији Београда, Нишавског и Топличког округа, а по броју оболелих следе Рашки и Пчињски округ и територије на Косову и Метохији у надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица.

Најмањи број случајева морбила забележен је на територији Западнобачког, Севернобачког и Средњобанатског округа у Војводини и Моравичког и Шумадијског округа у Централној Србији.

Влада Србије и Министарство здравља зато од октобра 2017. године спроводе оштрије мере за одстрањивање малих богиња, које су подразумевале интензивно спровођење вакцинације свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 18 година, јер је новим Правилником о имунизацији и Програмом обавезне имунизације становништва против одређених заразних болести подигнута горња узрасна граница са 14 на 18 година.

Пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама односиле су се и на "нулто" пријављивање сумње, лабораторијску дијагностику у свим сумњивим случајевима, као и изолацију и лечење оболелих и оних са компликацијама у специјализованим здравственим установама.

Имајући у виду значајно учешће запослених у здравственим установама у укупном оболевању (13 одсто), једна од мера која је спроведена била је примена имунизације ММР вакцином запослених у здравственим установама.

Обезбеђено је 35.000 доза вакцина за имунизацију здравствених радника првог и другог приоритета, а да није нарушена редовна имунизација планираних годишта.

Анализом вакциналног статуса планираних годишта за имунизацију евидентирано је 65.000 деце за допунску вакцинацију са једном или две дозе ММР вакцине.

Захваљујући мерама које су предузете, током трајања епидемије, од октобра 2017. до краја фебруара 2018. године, утрошено је приближно 66.500 доза вакцина, што је готово дупло више у односу на исти период годину дана раније.

Највећи напредак учињен је на територији Београда, где је број имунизоване деце у другој години живота порастао са 65,2 одсто 2016. и 2017. године на 84,4 одсто ове године.

Током 2017. године инспекција Министарства здравља је на основу Закона о заразним болестима поднела 1.056 захтева за покретање прекршајног поступка против родитеља који нису вакцинисали своју децу, док је у јануару и фебруару 2018. године поднето још 202 захтева.

Када дође до епидемије, угрожени су сви они који нису прележали болест и нису вакцинисани без обзира на узраст.

Из тог разлога стално се наглашава потреба да се достигне и одржи обухват циљне популације (предшколска деца) од најмање 95 одсто.

На тај начин гради се имунолошки бедем и спречава епидемијско јављање болести.

Када је у питању вакцином превентабилна болест као што су мале богиње, нема ефикасних додатних противепидемијских мера сем оних које се већ спроводе.

Имајући у виду наведене околности, територијалну и узрасну дистрибуцију оболелих, ток/интензитет епидемије на територији округа, период заразности, сезоност, остварене контакте, Влада Србије заједно са Министарством здравља, подржава да се мере пооштреног надзора спроводе до даљег, односно најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја.