Фото: Танјуг

Шарчевић је навео да је, према Предлогу закона о уџбеницима, уџбеник основно дидактички обликовано наставно средство, у било којем облику или медију, које се користи у образовно-васпитном раду у школи за стицање знања, вештина, формирање ставова, подстицање критичког размишљања, унапређење функционалног знања и развој интелектуалних и емоционалних карактеристика ученика и полазника.

Садржаји уџбеника ће, како је навео, бити утврђени планом и програмом наставе и учења, који ће бити одобрени у складу са тим законом.

Овакво дефинисање уџбеника омогућава дигитализацију наставних садржаја, односно креирање и издавање дигиталних уџбеника, рекао је министар и додао да је у току доношење стандарда за дигиталне уџбенике, као и да су донете и измене Плана уџбеника.

Према његовим речима, ова решења значила би јефтиније, праведније, доступније и функционалније образовање за све ученике, што би довело до унапређивања ученичких компетенција.

Он је објаснио да су поједностављена решења и прецизирани рокови за подношење и одобравање уџбеника, као и могућност набављања преко школе, односно ђачке задруге, што би укинуло "сиво тржиште", разне посреднике и самим тим утицало на формирање повољније цене.

Такође, како је навео, укида се постојећи проценат који је довео до укрупњавања тржишта, али и ускратио право да се наставник определи за уџбеник неких издавача, који није прешао потребан проценат од пет одсто.

Остала је обавезност коришћења одабраних уџбеника за циклус од четири године, али је у изузетним случајевима на предлог школе, уз прибављено мишљење Министарства, остављена могућност да у оправданим случајевима дође до промене изабраних уџбеника, подвукао је Шарчевић.

Министар је објаснио и да је при Заводу за уџбенике предвиђено формирање Центра за нискотиражне уџбенике (на језицима националних мањина, прилагођени деци са посебним потребама, за средње стручне школе и слично) који би имао обавезу да из фонда који издавачи уплаћују два одсто и додатним средствима Владе Србије обезбеди доступност тих уџбеника на тржишту.

Он је указао на то и да се укидају листе оцењивача уџбеника и да је прецизирано ко може бити прегледач како би се избегао сукоб интереса и сам процес био што транспарентнији.

Шарчевић је, говорећи о Предлогу закона о просветној инспекцији, истакао да тај акт на посебан начин обједињује у један закон све одредбе које се односе на инспекцијски надзор, по нивоима образовања, из посебних закона у области образовања и васпитања.

Министар је навео да је овај законски предлог прописао послове просветног инспектора, овлашћења и поверавање послова инспекцијског надзора општинама, градовима, односно покрајини и доношење решења министра којим се утврђује број просветних инспектора у општинама и градовима.

Он је рекао да се Предлогом закона о Националном оквиру квалификација Србије (НОКС) омогућава лакша мобилност радне снаге и примена концепта целоживотног учења и дефинише институционални оквир за учешће привреде и света образовања у креирању квалификација.

Србија добија Национални оквир квалификација који је у потпуности усклађен са Европским оквиром квалификација, нагласио је Шарчевић.