Михајловић је том приликом поручила да су жене равноправни чланови друштва и огромни неискоришћени потенцијал, истакавши да је задатак сваког друштва да ствара једнаке шансе за жене и мушкарце.

Пут ка остварењу родне равноправности није лаган. Када су Ворена Бафета питали за тајну успеха, између осталог рекао је да му је било лакше да успе јер је „против себе“ имао само половину популације – мушкарце. Зашто? Јер жена није било у бизнису, а и данас их нема довољно да буду „претња“, навела је она.

Данас одавде шаљемо поруку да су жене равноправни чланови сваког друштва и огроман неискоришћени потенцијал, поручила је Михајловић и додала да је на свима нама да за добробит човечанства допринесемо стварању друштва у којем ће сваки његов грађанин и грађанка имати једнаке шасне за рад и живот.

Она је представила резултате које је Србија остварила у области родне равноправности у последње четири године.

Србија је, како је подсетила, основала Координационо тело за родну равноправност, на нивоу потпредседнице Владе, донела Националну стратегију за родну равноправност од 2016. до 2020. године и Акциони план за њено спровођење.

Такође, усвојили смо Закон о спречавању насиља у породици, припремили Нацрт новог закона о родној равноправности, који ће Србију сврстати у ред модерних, развијених земаља и као једина земља ван Европске уније израдили Индекс родне равноправности , навела је Михајловић.

Она је додала да је посебно поносна на увођење родно одговорног буџетирања, по којем су и УН препознале Србију, нагласивши да је и буџет за 2017. и 2018. годину родно одговоран.

Србија је, како је подвукла, због тога изабрана као пример добре праксе, што је препознато и у УН тренинг центру на светском нивоу, а што ће нашој земљи омогућити да постане студија случаја од које ће сви у свету учити.

Она је нагласила да је Србија препознала да је увођење родне равноправности у све политике и планове приоритет и кључ за унапређење ове области, најавивши да у 2018. креће реализација ИПА програма вредног два милиона евра.

Као заговорник регионалне сарадње и повезивања, иницирала сам оснивање регионалне канцеларије за родну равноправност за земље Западног Балкана. Јер наши проблем су слични, а уједињени можемо учинити много, рекла је она.

У овој години, како је објаснила, план је да се усвоји закон о родној равноправности, да се настави рад на економском оснаживањем жена и подршци женском предузетништву, како кроз ИПА фондове, тако и кроз подршку укључивању жена у ланце добављача и подизање свести о томе зашто је важно оснажити жене, да је то за добробит целог друштва.

Такође, у 2018. години у Србији посебна пажња биће посвећена женама на селу, што је уједно и главна тема овогодишњег заседања, предочила је Михајловић.

Она је нагласила да жене са села спадају у вишеструко дискриминисану и рањиву групу, и оценила да су најбројније када треба да раде, а када треба да буду власнице имовине онда их има најмање.

Више од 50 одсто радно способних жена из руралних подручја је формално незапослено, док 60 одсто нема право на пензију. Само је 12 одсто жена власница имовине, па не могу да узму кредите нити да започну свој бизнис, док је само 17 одсто пољопривредних газдинстава регистровано на жене, прецизирала је Михајловић.

Она је рекла да квалитет живота жена на селу представља кључ руралног развоја и развоја пољопривреде.

Наш задатак је да обезбедимо балансирано улагање у рурални развој, а то није само пољопривреда, већ морамо да подстичемо повећање власништва над имовином од стране жена, да побољшавамо социјалне услуге, да кроз родно одговорно буџетирање обезбедимо бољи положај мање заступљеног пола, а то су у руралном развоју жене, објаснила је Михајловић.

Она је као позитиван пример у Србији навела пројекат „Упослимо 1000 жена у руралним подручјима“, који је покренула као потпредседница Владе.

Свим својим пословним партнерима поклањам рукотворине које израђују жене са села. На тај начин не само да чувамо културно наслеђе, већ помажемо да рад жена на селу буде вреднован и плаћен, навела је Михајловић.