Ниш, 26. фебруар 2018. године – Државни секретар Министарства правде Владе Републике Србије Мирко Чикириз рекао је данас у Нишу да се без позитивног мишљења Венецијанске комисије о Радном тексту измена Устава Србије у области правосуђа, који је израдило то министарство, неће ићи у даљу процедуру њиховог усвајања.
Чикириз је, на трећем округлом столу у оквиру јавне расправе о изменама највишег правног акта земље, навео да ће по завршетку те дебате усаглашен нацрт измена Устава бити послат Комисији, а да ће, након њеног мишљења, свој став изразити и Скупштина Србије, а потом и грађани на референдуму.
Ништа се не ради на брзину и преко ноћи, читав процес је транспарентан и инклузиван, што показује да Србија тежи европским стандардима и начелима и још већем степену демократизације друштва, истакао је државни секретар.
Он је напоменуо да је Радни текст измена Устава рађен по угледу на земље које имају сличан правосудни систем, јер Србији не требају експериментална решења, већ она која су дала добре резултате, као на пример у Чешкој, Словачкој и Аустрији.
Чикириз је нагласио да нигде у свету не постоји потпуно самостално судство и тужилаштво, које је само себи одговорно, те да су у центру пажње уставних промена грађани Србије и њихово право на непристрасно и законито суђење, као и стварање независног, али одговорног правосуђа.
Помоћник министра правде Јелена Деретић рекла је да уставне промене представљају најважнији задатак, али и највећи изазов када је у питању испуњавање обавеза из Акционог плана за Поглавље 23, уз напомену да је циљ Министарства да се дође до најбољих могућих решења.
Зато смо данас овде и позивамо вас да активно учествујете и доприносите изради што бољег текста, поручила је Деретић.
Председник Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања Скупштине Србије Александар Мартиновић рекао је да су предложени уставни амандмани добро избалансирани у смислу равнотеже између носилаца правосудних функција и њихове одговорности.
Мартиновић је додао да се њима додатно пружају гаранције за независност носилаца правосудних функција и умањује улога Народне скупштине и Владе Србије.
Важно је истаћи да су уставни амандмани апсолутно усклађени са ставовима Венецијанске комисије и нама је ту као држави простор ограничен јер смо прихватили да уђемо у ЕУ, а то, када је правосуђе у питању, значи да наша решења морају да буду у складу са стандардима те комисије, истакао је он.
Саветник за реформу правосуђа при Мисији ОЕБС-а у Србији Маурицио Салустро навео је да је за ту мисију веома битно да посматра процес дебате о предложеним амандманима, за коју се нада да ће бити конструктивна и без беспотребне тензије.
Генерални секретар Удружења судија прекршајних судова Републике Србије Мирјана Николић поздравила је одређена решења, попут укидања трогодишњег пробног периода за избор на сталну судијску функцију.
Николић је међутим указала на то да предложени амандмани изазивају утисак да ће правосуђе бити зависније од извршне и законодавне власти и да се то удружење противи решењима која се односе на предложени састав Високог савета судства и увођење Правосудне академије као јединог пута за избор судија на сталну функцију.