Брнабић је на конференцији за новинаре, којој је присуствовао и европски комесар за суседску политику и проширење Јоханес Хан, истакла да је ово трећи потписани уговор, и подсетила на то да је први уговор, који је у вези са реформом јавне управе износио 80 милиона евра, док је други који се тиче директне подршке образовању био у износу од 27 миилиона евра.




Говорећи о јуче усвојеној Стратегији ЕУ за земље Западног Балкана, премијерка је нагласила да тај документ представља велику шансу за Србију.

Ми смо разумели да не постоје никакве гаранције, разумели смо на чему је фокус, шта су наше обавезе и шта треба да радимо. Влада ће у наредном периоду наставити да ради на свим стварима које морамо да имплементирамо да бисмо искористили шансу која је пред нама, истакла је председница Владе.

Она је додала да су пред Србијом значајни задаци и велики изазови и истакла да постоји потпуна преданост Владе да уради оно што треба како би Србија приступила ЕУ, поручивши да је ЕУ наш стратешки циљ, основни приоритет и национални интерес.


Европски комесар за суседску политику и проширење Јоханес Хан рекао је да приступање ЕУ није само ствар Владе Србије већ да се тиче читавог народа и да треба да уједини све делове друштва.

То треба да буде национални циљ који ће све окупити ка коначној судбини, истакао је Хан.

Он је навео да у том смислу данас два потписана споразума само додатно ојачавају пут Србије ка ЕУ.

Европски комесар за суседску политику и проширење је говорећи о потписаним споразумима рекао да се један од њих односи на управљање границама у вредности од 28 милиона евра, док се други односи на помоћ у мигрантској кризи и за њега је издвојено 16 милиона евра.

Имали смо велики мигрантски талас, он је сада завршен, али ми морамо да помажемо земљама које су биле погођене до сада невиђеним бројем миграната, објаснио је европски комесар за суседску политику и проширење.

Хан је додао да је ЕУ од 2007. године дала Србији више од две милијарде евра бесповратне помоћи и напоменуо да то ЕУ чини највећим донатором у Србији.

Он је истакао да је у јуче усвојеној Стратегији Европске комисије о проширењу на Западни Балкан поменут индикативни датум за приступање Србије ЕУ - 2025. година, али да то треба видети као датум који јесте изводљив, а у исто време и амбициозан.

Од Србије зависи којом брзином ће испунити познате услове. Ми смо сигурни да су државни органи овде томе у потпуности посвећени, указао је он.

Европски комесар за суседску политику и проширење је говорећи о дијалогу између Београда и Приштине оценио да је то тежак и интензиван процес који подразумева интензивне контакте и преговоре, али да је његов циљ нормализација односа.

Не бих да прејудицирам резултат тог дијалога, рано је рећи како ће се материјализовати нормализација, али је битно да то постане правно обавезујући споразум, поручио је европски комесар за суседску политику и проширење.


Конференцији за новинаре претходило је потписивање два документа: Финансијског споразума о секторско-буџетској подршци за интегрисано управљање границом, односно Уговора о донацији између ЕУ и Србије за помоћ у решавању мигрантске кризе (MADAD 2).


Ова документа су потписали министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић са директором за Западни Балкан у Генералном директорату за суседску политику и преговоре о проширењу Геновевом Руиз Калавером.