Београд, 26. јануар 2018. године – Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Зоран Ђорђевић предводио је данас централну државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату.
Ђорђевић је, након што је уз пуне војне и државне почасти положио венац код споменика који се налази у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду, истакао да данас показујемо да се сећамо свих жртава Холокауста, и да желимо да пренесемо на наше млађе да буду много бољи и да никада више не дозволе тако нешто.
Холокауст као симбол страдања јеврејског народа и геноцид над српским и ромским народом у Европи били су највећа срамота коју је свет дозволио под зликовачким режимом Адолфа Хитлера и његових савезника и следбеника, поручио је министар.
Он је подсетио на то да је Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 1. новембра 2005. године, установљен Међународни дан сећања на жртве Холокауста.
Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц–Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње засноване на предрасудама, указао је Ђорђевић.
Министар је рекао да је Други светски рат однео, поред осталих, и више од шест милиона недужних жртава који су припадници јеврејског народа.
Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек, Јасеновац, Старо сајмиште, Јајинци, логор "Црвени крст" у Нишу, само су нека од масовних стратишта невиних жртава, указао је он.
Страдање српског народа у геноциду спроведеном од стране усташког режима злочиначке НДХ у Другом светском рату доказ је да безумна шовинистичка идеологија фашистичких система на свом путу зла и деструкције не одређује за одстрел и истребљење само припаднике других раса и обичаја, већ и народе који су веома слични по етничком пореклу и језику, подвукао је Ђорђевић.
Министар је нагласио да нам све то указује да зло не познаје никакав систем вредности, никакву истинску вредност, нити и једно разумно мерило, ако се изузме педантна систематичност приликом спровођења монструозних планова.
Антисемитизам се у одређеној мери појављује и у нашем времену, о чему сведоче изоловани, али и даље присутни инциденти, истакао је он, додавши да су обимна истраживања која су у Израелу спроведена након Другог светског рата доказала да нацистички режим није наступио стихијски, као некакав поремећај или инцидент у општем току историје.
Имајући на уму страдање наших предака у фашистичком терору, али и одговорност пред нашим потомцима за културни модел који у нашем времену постављамо и негујемо, обавезујемо се двоструком одговорношћу у овом историјском тренутку, подвукао је он.
Нужност сазнавања чињеница и промишљања страховитих последица Холокауста допринеће да се у Србији, као и у другим демократским државама, масовно страдање Јевреја у Другом светском рату и у будућности сагледава као оно што по свом карактеру и обиму јесте – један од највећих злочина против човечности у историји, рекао је Ђорђевић.
Централној државној церемонији одавања почасти присуствовали су преживели Холокауста, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Савеза јеврејских општина Србије, председник Националног савета ромске националне мањине, министри у Владе Србије, представници Скупштине Србије, представници Града Београда, чланови дипломатског кора, удружења и грађани.