Београд, 25. јануар 2018. године – Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић оценила је у ауторском тексту за најновији број недељника НИН да је наш највећи изазов снажнији раст БДП-а и смањење незапослености, изразивши уверење да је четврта индустријска револуција наша шанса.
|
Фото: www.nin.co.rs |
Брнабић је поручила да трансформација неће моћи да се заврши у мандату ове владе, али да је њена обавеза да постави темеље на којима ће се градити друштво будућности, и подсетила на то да је Светска банка прогласила Србију за лидера у Југоисточној Европи у спровођењу реформи.
За већи раст бруто домаћег производа и смањење незапослености, како је навела, предуслови су очување макроекономске стабилности и отпочињање трансформације наше економије у економију засновану на иновацијама.
Она је напоменула да не мисли само на иновације засноване на довођењу великих светских компанија, већ коришћењем домаће памети, потенцијала и талената.
Оно што нам недостаје јесте подстицајно окружење и еко-систем у којем наши таленти могу да креирају додатну вредност Србији, истакла је она, додавши да управо у променама које доноси четврта технолошка револуција види шансу Србије.
Треба да седнемо и слушамо домаће компаније као што су "Seven Bridges Genomics", коју је чувени МИТ прогласио за једну од 50 најпаметнијих светских компанија, "БиоСенс Институт" из Новог Сада, који је један од европских лидера у дигиталној пољопривреди, као и НТ парк у Београду, који је купио више од 60 стартап и иновационих компанија што извозе 75 одсто својих производа, навела је премијерка.
Брнабић је додала да треба учити о храбрости и креативности компаније "Нордеус", и навела да због тих компанија странци долазе у Србију да раде.
Све те компаније су постигле успех само захваљујући сопственој предузимљивости и спремности да преузму ризик, јер су људи који их воде веровали у себе, поручила је Брнабић.
Премијерка је изразила уверење да економија заснована на иновацијама јесте начин да не будемо земља јефтине радне снаге, а да наш даљи развој не зависи од временских услова.
Такође, она је истакла да је утицај нових технологија највидљивији у прехрамбеној индустрији, која јесте наша развојна шанса, али је истовремено њен допринос БДП-у готово никакав, а то је управо због ниског технолошког нивоа.
Брнабић је нагласила да се управо у том смислу размишља о томе да се подстицаји страним инвеститорима дају према степену коришћења иновација и нових технологија, уместо према броју радних места.
Компаније као "Шнајдер електроник", "Мајкрософт" и "Континентал", које имају развојне центре у Србији, примери су компанија које својим доласком креирају додатну вредност, повећавају конкурентност и позитивно утичу на имиџ земље, навела је Брнабић.
Она је закључила да је управо зато дигитализација кључни приоритет Владе, али и да је време да схватимо да дигитализација није ИТ.
Према њеним речима, дигитализација је нови економски концепт који прожима услуге које Влада пружа својим грађанима, производне делатности, науку, образовање, културу, уметност, медије и све сфере живота, и зато то остаје њен приоритет, јер верује да је то шанса за цело друштво.
Потенцијал и таленте имамо. Имамо обавезу да креирамо систем који ће подржавати иновативност и креативност. Бржи развој и већа подршка креативним индустријама следећи је корак на коме ће Влада радити, поручила је премијерка.