Ковачевић је на конференцији за новинаре, на којој су представљени економски показатељи и процене за 2017. на основу података за овогодишњих 11 месеци, истакао да је пољопривреда подбацила десет одсто, што у структури БДП-а носи око 1,0 процентни поен.

Разлог успоравања привредног раста су, како је додао, и инцидентне климатске прилике у домену енергетике и у снабдевању електричном енергијом, паром и гасом, где је регистрован известан пад.

Он је, међутим, навео да динамика БДП-а можда није увек најбољи репрезент економског динамизма, нарочито не у овој години, и да се она најбоље види из других показатеља, као што су раст инвестиција, повећање индустријске производње и извоза.

Према његовим речима, раст инвестиција ће ове године износити 5,3 одсто, и последица је снажне макроекономске стабилизације и напретка у фискалној сфери, док индустријска производња бележи врло екстензиван раст од 2014. до 2017. године, што репрезентује динамизам привредне активности.

Промет робе у трговини на мало, како је додао, такође је реално повећан за 4 одсто, а у трговини на велико за 7,8 одсто у текућим ценама, док ће спољнотрговинска робна размена, према проценама, порасти код извоза за 13,7 одсто, а код увоза за 14,2 одсто у односу на 2016.

Раст увоза мало претиче раст извоза, а један од разлога јесте увоз струје, што је сезонског карактера и очекујемо да ће се уравнотежити, истакао је Ковачевић.

Илуструјући демографску слику, он је истакао да је после дужег времена стагнације и опадања броја живорођених, ове године за десет месеци рођено 53.030 беба, што је 648 више него прошле године.