У саопштењу се наглашава да све анкетиране републичке инспекције и 78,2 одсто анкетираних локалних инспекција сматра да је примена Закона о инспекцијском надзору унапредила инспекцијски надзор.

Инспекције сматрају да су највећа унапређења које је донео Закон о инспекцијском надзору превентивни надзор (88 одсто републичких и 67,8 одсто локалних инспекција), затим саветодавна улога инспекција (75 одсто републичких и 69,6 одсто локалних инспекција), уређење нерегистрованих субјеката (75 одсто републичких инспекција), као и уједначена пракса (63 одсто републичких и 40,6 одсто локалних инспекција).

С друге стране, све инспекције истичу да би ефекти примене и спровођења закона били још значајнији ако би се инспекције ојачале, пре свега, додатним људским ресурсима, имајући у виду да само 62,5 одсто инспекција на републичком нивоу сматра да има довољан број инспектора, док је на локалу тај проценат још мањи - 38,5 одсто.

Анкета је спроведена у оквиру анализе примене Закона о инспекцијском надзору, а за потребе анализе организоване су и две фокус групе са представницима инспекција и привреде.

Представници надзираних субјеката, који су присуствовали фокус групи, изнели су да је Закон о инспекцијском надзору значајно унапредио рад инспекција, омогућио уједначавање рада различитих инспекција и обезбедио остваривање циља инспекцијског надзора, као и остваривање саветодавне функције инспекцијског надзора.

Оно што надзирани привредници истичу јесу ниже казне, а затим и некажњавање за ситније формалне недостатке, што је у годинама пре доношења закона био чест случај, када су инспектори, по мишљењу привредника, наплаћивали казне чак и када за то нису постојали реални разлози.

Анализа примене Закона о инспекцијском надзору урађена је у оквиру пројекта „Праћење и анализирање спровођења Закона о инспекцијском надзору и обавештавање јавности о оствареним резултатима“, који је финансирало Министарство државне управе и локалне самоуправе, а спровела Стална конференција градова и општина.