Фото: Танјуг

Ђорђевић је, на конференцији за новинаре поводом сумирања годишњих резултата ресорног министарства, истакао да су за годину која долази предвиђена нова издвајања у социјалној сфери, објаснивши да ће из буџета бити опредељено 204 милиона динара за подршку смештају у приватним домовима за старе.

Он је, нагласивши да је циљ да се више не чека на смештај у овим домовима, додао да је 30 милиона динара издвојено за СОС телефон за жене жртве насиља, а да је 26 милиона динара опредељено како би Србија имала право да аплицира за учешће у програмима Европске уније.

Министар је, када је у питању сектор за рад и запошљавање, истакао да је најзначајније смањење незапослености и преквалификација људи у ИТ сектор, што ће допринети стварању што квалитетнијег кадра.

За наредну годину, како је нагласио, одређена су три кључна циља, а то су почетак рада на издавању социјалних карата, борба против рада на црно и СОС телефон, нагласио је Ђорђевић.

Он је, на питање у вези са процесом приватизације бања, рекао да су одржани састанци и да постоји заинтересованост инвеститора, наводећи да на томе највише ради Фонд ПИО, који је у највећем броју случајева у власничкој структури бања.

Ђорђевић је, говорећи о законским решењима која ће бити усвојена наредне године, истакао да се очекује доношење закона о штрајку.

Министар је истакао да ће се нови закон о родној равноправности наћи у првом пакету закона који треба да буду донети наредне године, при чему све изнете примедбе морају бити предмет расправе.

Ђорђевић је навео да је приликом доношења овог законског решења неопходно следити европске принципе, што подразумева да закон мора да прође све процедуре.

Он је подсетио на то да је ресорно министарство дало негативно мишљење на нови закон о родној равноправности, и додао да жели да се уочени недостаци у законском решењу исправе.

Србија има Закон о родној равноправности, који је оцењен као напредан, али желимо да буде још бољи. Има ту примедби, јер, на пример, не можете приватним компанијама да намећете квоту, као што ни Инспекторат за рад не може да се бави примедбама за кршење родне равноправности, јер већ има широк обим надлежности, рекао је он.

Ђорђевић је, одговарајући на питања новинара у вези са доношењем закона који би регулисао рад на лизинг, објаснио да израда било ког закона тражи време.

Тај закон нам је потребан, и настојаћемо да то буде што пре, али хтео сам да будем искрен и да не кажем да ће то бити, ако неће, рекао је министар.

Неке од ствари које ће помоћи у решавању тог проблема су одређивање минималне цене рада и договорено формирање локалних социо-економских савета, рекао је он.