У саопштењу се наводи да се пројекат реализује у сарадњи Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства заштите животне средине, ПКС и Градске управе Ниша, а под покровитељством министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику и председника Међуресорне радне групе за спровођење Агенде УН о одрживом развоју до 2020. године Славице Ђукић Дејановић.

Реализација пројекта омогућена је захваљујућу Немачкој организацији за техничку сарадњу (GIZ).

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић рекао је да у Србији између 30 и 50 хиљада индивидуалних сакупљача отпада за рециклажу представља кључан фактор за рециклажну индустрију Србије.

Они, како је нагласио, значајно доприносе остварењу циљева Владе Србије у области заштите животне средине и достизању ЕУ стандарда.

Уколико додамо и чланове њихових породица, долазимо до прилично великог броја људи који живе од овог посла. Они немају решен статус, нити право на пензијско или социјално осигурање, рекао је Ружић, наглашавајући значај пројекта чија је реализација данас започета.

Он је оценио да је то посао који је међу физички најзахтевнијим, јер просечан сакупљач препешачи око 20 километара дневно, радни дан му траје и до 11 часова, нема плаћене викенде, боловања и одморе, а притом не заради више од 15.000 динара месечно.

Према његовим речима, ради се о рањивим групама људи који живе и раде у крајње нерегуларним условима, а притом немају ни финансијске,образовне ни друге потенцијале да се укључе у нормално пословање.

Тај неодржив начин живота морамо да решимо започињањем програма који ће им омогућити или самозапошљавање или запошљавање у постојећим компанијама, нагласио је Ружић.

Министар је оценио да се овај проблем тиче и сиве економије, али и да се сакупљањем отпада претежно баве Роми.

Питање њиховог укључивања у формално тржиште рада неодвојиво је повезано са њиховом еманципацијом у смислу образовања, стамбених услова и учешћа у јавним пословима, указао је он и додао да кроз легислативу и учешће у пројектима, Влада Србије помаже у решавању конкретних проблема са којима се мањинске групе суочавају.

Министарство државне управе и локалне самоуправе је, како је навео, припремило измене три закона – о заштити права и слобода националних мањина, о службеној употреби језика и писма и о националним саветима националних мањина.

Ружић је подсетио на то да је после 15 година, поново активиран Буџетски фонд за националне мањине, који сада износи око 1.800.000 динара, додавши да је буџетом за 2018. годину предвиђено за те намене 12 пута више новца - око 21.800.000 динара.

Министар државне управе и локалне самоуправе изразио је захвалност Немачкој организацији за техничку сарадњу (ГИЗ) и Влади СР Немачке, који кроз различите програме подршке помажу како мигрантима, тако и бољем управљању отпадом у Србији, истиче се у саопштењу.