Фото: tanjug.rs

Љајић је у обраћању новинарима истакао да је нашој земљи место у Светској трговинској организацији, али није желео да прецизира временски период када ће се то догодити јер у нашем закону још увек постоји забрана промета генетски модификоване хране (ГМО).

Он је указао на то да би се препрека у вези са прометом ГМО могла превазићи кроз промену закона, али и уз увођење ригорозних правила, нагласивши да постоји огроман отпор у јавности у вези са овом храном.

Према његовој оцени, за Србију је велика штета што није члан СТО, будући да је само 13 држава ван било каквих преговора и чланства.

Потпредседник Владе је, говорећи о формирању Националног координационог тела за олакшавање трговине, подсетио на то да је до сада приближно 60 земаља на свету формирало то тело са циљем да се на једном месту решавају проблеми у вези са увозом и извозом робе.

То тело, како је објаснио, чини 12 различитих институција, од министарстава, преко инспекција до царинских служби.

Љајић је изразио уверење да ће Координационо тело смањити логистичке трошкове у спољнотрговинском промету, који сада у региону износе 16 одсто БДП-а, док су у Европској унији двоструко мањи.

Такође, то тело ће допринети и стварању заједничког економског простора у земљама Западног Балкана, рекао је он и истовремено изнео податке да се за један дан застоја на граничним прелазима извозна вредност робе смањује за један одсто, док је код хране и пољопривредних производа то смањење чак седам одсто.

Проблеми су идентификовани и неке од њих ће Србија решавати сама, друге са земљама у региону, док ће се проблем у вези са ванцаринским баријерама решавати у оквиру ЦЕФТЕ, ЕУ или билатерално, закључио је потпредседник Владе.