Бор, 25. новембар 2017. године – Министар правде у Влади Републике Србије Нела Кубуровић изјавила је данас у Бору, поводом Међународног дана борбе против насиља над женама, да су од почетка примене Закона о спречавању насиља над женама, судови изрекли више од 6.000 хитних мера.
Кубуровић на саветовању јавних бележника објаснила да то значи да је одређено да се у року од 30 дана насилнику забрани да прилази жртви и удаљи из стана, оценивши да је највећи изазов управо био примена ових мера које представљају новину у правном систему наше земље.
Свака жртва указује на то да не можемо бити задовољни, али сви као друштво морамо да будемо одговорнији. Не само државни органи, већ свако од нас као појединац треба да адекватно реагује, указала је она.
Према њеним речима, најважније је да се починилац адекватно казни јер је казнена политика раније била блага.
Често се и испод минимума изрицала казна, што показује да и судови морају да имају одговарајућу улогу и строжу казнену политику, да ефикасно решавају поступке насиља у породици, а мора да буде и краће трајање самог поступка, упозорила је Кубровић.
Србија је, како је подвукла, имала доста успеха у спречавању последица насиља, јер постоји адекватна реакција надлежних органа.
Она је подсетила на то да је Министарство заједно са припремом закона о спречавању насиља у породици покренуло једну велику кампању ''Искључи насиље'', која указује на то да је неопходно да се сваки вид насиља пријави.
Према њеним речима, заједно са тим рађено је доста и на предлогу системског решења како да се спречи насиље и како реаговати у случају да се насиље појави.
Кубуровић је указала на то да се повећао број пријава насиља, али да то не значи да је и број случајева насиља већи, већ да су се жртве охрабриле да пријаве насиље.
Она је, говорећи о вршњачком насиљу, напоменула да је формиран
Министарски тим за превенцију вршњачког насиља, који ће покушати да нађе адекватно решење и предузме одговарајуће превентивне мере како би се смањио овај вид насиља међу младима.
Свако министарство из домена своје надлежности мораће да предузме одговарајуће мере. За почетак, то ће бити анализа постојећих прописа који треба да се промене како бисмо превентивно деловали и како да координирамо рад када се вршњачко насиље појави, закључила је Кубуровић.
Истовремено, она је истакла да су јавни бележници оправдали поверење које им је дала држава, што се показало када су 1. марта преузели комплетну надлежност када је реч о овери рукописа, потписа и преписа из судова и општинских органа управе.
Према њеним речима, добар показатељ рада је и пренос оставинских предмета, јер се показало да јавни бележници ефикасније и брже спроводе предмете, док су странке задовољније него са судовима.
Током ове године, како је прецизирала, било је 97.703 поверена оставинска предмета, а последња два месеца више од 9.000 поверених оставинских предмета које су судови упутили јавним бележницима.
Кубуровић је оценила да је пракса јавних бележника постала уједначенија када је у питању наследна правна материја, а да је постепено повећавање броја послова показало колико се јавно бележничка професија усталила у Србији.
У наредном периоду очекиваће нас ширење ваше надлежности, што показује колико сте неопходни у нашем правосудном систему и за владавину права. Многа министарства не могу да разматрају нацрте закона без вашег мишљења, попут закона о борби приотив прања новца и тероризма, поручила је она.
Кубуровић је најавила да ће се радити на томе да јавнобележничка канцеларија буде последња и једина карика у упису промета непокретности.
Поред министра правде, присутнима су се обратили и председник Јавнобележничке коморе Србије Миодраг Ђукановић и председник Врховног касационог суда и Високог савета судства Драгомир Милојевић.