Лончар је у Скупштини Србије, образлажући поменуто законско решење, рекао да ће се тим новим актом значајно смањити могућност за улазак фалсификованих медицинских средстава са других тржишта на територију наше земље.

Медицинска средства која долазе са тржишта ЕУ приликом увоза у Србију мораће да прати одговарајућа изјава усаглашености са техничким захтевима, објаснио је он и додао да се у прве две године примене закона очекује смањење броја повлачења медицинских средстава са тржишта због дефекта квалитета за 50 одсто.

Хармонизацијом прописа у области медицинских средстава са прописима ЕУ и њиховом применом стварају се услови и за домаће произвођаче медицинских средстава за пласман њихових производа у земље ЕУ и у друге земље света, као и услови за развој привреде Србије, подвукао је министар.

Према његовим речима, произвођачима је остављен период за усклађивање пословања како би испунили услове за даљи развој пословања и на европском тржишту.

Примена закона јесте инвестиција у даљи развој произвођача медицинских средстава, који у овом тренутку послују само на тржишту Србије, рекао је Лончар и нагласио да имплементација наведених стандарда захтева запошљавање високообразованог стручног кадра.

Он је пренео да се очекује поспешивање интересовања за оснивање тела за оцењивање усаглашености.

Лончар је, говорећи о Предлогу закона о потврђивању Финансијског уговора Клинички центри/Ц између Србије и Европске инвестиционе банке (ЕИБ), истакао да је реч о средствима за наставак реализације и финансирање пројекта реконструкције четири клиничка центра у Србији.

Буџетом за 2017. годину, како је навео, предвиђено је да се Србија задужи код ЕИБ до 50 милиона евра за пројекат Клинички центар Ц, односно за завршетак пројекта реконструкције четири клиничка центра, који обухвата модернизацију, унапређење, проширење и доградњу центара у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, чија је укупна вредност процењена на 430 милиона евра.

Према његовим речима, до сада је са Европском инвестиционом банком уговорено 150 милиона евра по основу два закључена финансијска уговора.

Уговор за Клинички центар А потписан је у децембру 2006. године на износ од 80 милиона евра, док је за Клинички центар Б из 2008. године потписан на износ од 70 милиона евра, прецизирао је министар.

Он је објаснио да се преговорима са Европском инвестиционом банком приступило јер је за финализацију пројеката било неопходно још 50 милиона евра и како би средства треће кредитне линије постала оперативна.

Закључком Владе од 13. априла 2017. године утврђена је основа за вођење преговора у вези са одобравањем кредита за реализацију пројекта Клиничког центра Ц, подсетио је Лончар.

Према његовим речима, Влада је прихватила извештај са преговора и усвојила Нацрт финансијског уговора који је потписан у јулу ове године.

Он је објаснио да се у Клиничком центру Београд у првој фази гради нова кула, нове техничке зграде и паркинг, а у другој фази реновира преостали део постојеће зграде.

Пројекат у Крагујевцу, како је рекао, обухвата изградњу нове зграде, реконструкцију постојеће медицинске инфраструктуре, изградњу нових техничких блокова, радове на уређењу пејзажа, путева, паркинга и тротоара, што подразумева и пројекат реконструкције у нишком и новосадском клиничком центру.

Завршетак свих нових и реновираних зграда планиран је за децембар 2021. године.