Душко Лопандић

Лопандић је оценио да Србија и Црна Гора евидентно заостају у институционалном приближавању Унији и објаснио да је то у великој мери проузроковано нашим интерним спором око тога да ли у Унију треба ући заједно или одвојено.

Према његовим речима, за СЦГ пожељан рок за подношење захтева за чланство у Унији могла би бити већ 2006. година, а преговори о чланству могли би да буду завршени 2010. године.

Лопандић је навео да одредбе и критеријуми који се односе на услове уласка у чланство Европске уније нису измењени њеним новим уставом и да је једина новост то што су у уставни текст укључене одредбе које предвиђају процедуру евентуалног изласка неке земље из чланства ЕУ.

Он је, међутим, напоменуо да са сваким проширењем Уније задатак наредних кандидата за чланство постаје све сложенији, и поред тога што формални критеријуми пријема у чланство нису мењани уставом.

Лопандић је објаснио да је тзв. корпус "правних тековина" Уније све већи, а њена структура и начин функционисања све компликованији.

Као пример за то он је навео улазак Шпаније у тадашњу ЕЗ средином осамдесетих година прошлог века, када је број страница свих прописа износио 40.000, док је сада, укључењем последњих чланица, тај број повећан на више од 100.000.

Помоћник министра за економске односе са иностранством посебно је указао на то да велико проширење ЕУ на централну и источну Европу доноси и једну психолошку промену на нивоу политичких "струја" у државама чланицама.

Према његовим речима, у земљама ЕУ поједини сматрају да је са последњим проширењем историјска мисија према Европљанима на истоку завршена и да не би требало да се жури са новим проширењем.

Уверени су, при том, да би у наредном периоду Унија требало да се посвети сама себи, рекао је Лопандић и додао да тиме улазак у чланство, објективно, постаје све сложенији и дужи процес, а могао би бити повезан и са решавањем других сложених питања, као што је чланство Турске.