Београд, 1. новембар 2017. године – Министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић изјавио је данас да је дигитална трансформација процес у којем мора да учествује друштво у целини како би дошло до потпуног заокрета Србије у изградњи дигиталне 4.0 индустрије.
|
Фото: Фонет |
Поповић је на отварању дводневне конференције "Бизит" истакао да је дигитализација у јавној управи изазов великих техничких размера, што захтева дубоке промене у свим државним службама.
Он је нагласио да је потребно радити на развоју људских ресурса, односно, образовања кадрова који ће бити носиоци дигиталне трансформације у Србији, подсећајући на то да је за Владу развој ИТ сектора стратешки приоритет.
У складу са тим, Влада ради на изградњи и сталном унапређењу законског оквира у овој сфери, указао је министар и објаснио да држава из искустава других земаља учи како да осавремени своје градове, односно како да примени концепт "паметних градова".
Поповић је, говорећи о образовању у овој сфери, нагласио да је потребно да се школство окрене ка развоју ИТ сектора.
|
Фото: Фонет |
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин упознао је присутне са значајем билатералне сарадње у процесу дигитализације, и као један од примера у осавремењавању индустрије у Србији навео недавно покретање новог типа
прераде у Рафинерији Панчево, у који је уложено 300 милиона евра.
Такође, како је навео, пре два дана започета је и изградња нове термоелектране у коју ће бити уложено 180 милиона евра, што је заједнички пројекат Русије, Србије и Кине.
|
Фото: Фонет |
Амбасадор Израела у Србији Алона Фишер-Кам указала је на то да је Израел, од државе захваћене сукобима и која није била на дигиталној мапи, данас прва земља у свету у овој области.
На скупу је истакнуто да се очекује да ће до 2025. године бити 100 милијарди повезаних уређаја, док је у последње две године створено девет пута више података него у читавој историји човечанства.
Свет је на ивици технолошке револуције која ће променити из корена наш начин живота, начин на који радимо и односимо се једни према другима, а утицаће на пословно тржиште, будућност посла, приходе, а на крају и на геополитичку сигурност и етничке одреднице.