Београд/Варшава, 23. октобар 2017. године – Министар за европске интеграције у Влади Републике Србије Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да је за Србију веома важно да сарађује са државама чланицама ЕУ и у том смислу је значајно да разговарамо са Пољском, од које можемо много да научимо о процесу европских интеграција.
|
Конрад Шимањски и Јадранка Јоксимовић |
Јоксимовић, која данас борави у
радној посети Пољској, разговарала је са државним секретаром за европске интеграције Министарства иностраних послова Конрадом Шимањским.
Она је након састанка, у изјави за агенцију Тањуг, истакла да је Пољска важна држава чланица која је не само једна од тренутно водећих држава у Европи по стопи раста, већ је пример изванредне трансформације друштва од када је постала чланица ЕУ и док се припремала за чланство.
Пољска је, како је навела, изузетан пример успеха европских интеграција и земља од које може много да се научи о процесу приступања, а чије је искуство у коришћењу европских претприступних и структурних фондова драгоцено.
Јоксимовић је посебно истакла да је Пољска своју пољопривреду развила до максимума управо користећи фондове ЕУ, а регионални и локални развој ставила на пиједестал у процесу европских интеграција и припрема за чланство.
Према њеним речима, Пољска је једна од земаља која принципијелно подржава проширење као политику ЕУ.
Она је подсетила на то да су Пољска, Мађарска, Словачка и Чешка пример изванредне регионалне сарадње у оквиру Вишеградске групе и пре него што су постале чланице ЕУ, а и касније, у оквиру Уније, због чега је наш интерес да политички и економски више сарађујемо са тим земљама.
Србија је, како је рекла, у региону Западног Балкана, али је и сусед са Мађарском, Румунијом, Бугарском, има добре контакте са Словенијом, Аустријом, Пољском, Чешком, Словачком и то је важан оквир наше спољнополитичке платформе.
Она је пренела да је у разговору са пољским колегом било речи и о политичким дешавањима у ЕУ, новој стратегији проширења о којој је говорио председник Европске комисије Жан Клод Јункер и на који начин је то перципирано у државама чланицама.