Михајловић је изнела податак да од четири жене које живе на селу, три раде без икакве финансијске надокнаде, док су само 13 одсто њих власнице газдинстава.

Обично се мушкарци, њих 86 одсто, воде као запослени на пољопривредном газдинству, док жене на селу раде у пољопривреди као помажући чланови домаћинства, нагласила је она, упозоривши на то да се напредак друштва мери напретком жена у њему.

Према њеној оцени, доношење стратегија, закона и акционих планова представља важну основу, али још је важнији реалан живот, да сви схвате да жена треба да има власништво над имовином, да може да ради.

Један од пројеката који смо покренули са НАЛЕД-ом јесте запошљавање 1.000 жена и већ смо упослили њих 65, рекла је Михајловић и додала да су жене важан потенцијал на селу.

Она је указала на то да истраживања показују да су жене на селу недовољно укључене у одлучивање, не питају се о моделу развоја пољопривреде и села, а политике и мере не препознају адекватно њихове потребе.

Родни јаз у пољопривреди спречава развој и доприноси одумирању села, поручила је Михајловић, нагласивши да 63 одсто жена и 37 одсто мушкараца обављају пољопривредне активности на газдинствима.

Државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Жарко Радошевић рекао је да мора да се афирмише рад и положај жена на селу, уз напомену да посебно забрињава старосна структура жена које живе на селу, при чему је 50 одсто жена старије од 65 година.

Стални координатор УН у Србији Карла Робин Херши указала је на велику улогу жена на селу, нагласивши да њихова имовина треба да се увећава и да им се призна важна улога.

Херши је посебно истакла да треба радити на оснаживању жена и девојчица које живе на селу и планирају ту да остану.

Конференција "Жене са села: унапређење квалитета живота у сеоским подручјима" организована је поводом Међународног дана жена са села.