Фото: Фонет

Званични сајт Владе Србије преноси у целини иступање Дачића на отварању радног састанка који је организовао Словеначки пословни клуб на тему „Политичка и економска сарадња Србије и Словеније и ситуација у региону“:

„Ваша екселенцијо, господине Гаспаричу,

Поштовани чланови Словеначког пословног клуба,

Уважени гости,

Даме и господо,

Велико ми је задовољство што имам прилику да вам се вечерас обратим.

Дужност сваког шефа дипломатије јесте да развија блиске и свестране односе са што је могуће већим бројем држава, почевши од најближег суседства до ширег окружења, па до односа са великим силама. Тај посао је некада више, а некада мање пријатан, али је, по правилу, увек веома одговоран.

Веома ми је драго што могу да кажем да између наше две земље нема отворених питања и да је већ дуго присутан позитиван тренд сарадње, која из године у годину постаје све успешнија, ближа и разноврснија. Ово је потврђено и приликом моје званичне посете Љубљани, 22. фебруара ове године, али и током сусрета са мојим драгим колегом и пријатељем Карлом Ерјавецом, на маргинама бројних међународних и регионалних скупова, недавно и у Њујорку, пре тога на Бледу, где је одржан досад најуспешнији састанак Бледског стратешког форума.

Осим политичког, развијен је и економски дијалог: редовно се одржавају заседања МК за економску сарадњу – седмо је одржано у Љубљани, 25. и 26. јануара 2017. Познато је да нам је Словенија један од најзначајнијих трговинско-економских партнера и један од највећих инвеститора у Србији са уложених преко милијарду евра.

Захваљујући успешном пословању више од 600 словеначких компанија, у Србији је посао пронашло приближно 35.000 радника. Осим што Србија представља најважнију инвестициону дестинацију за привредне субјекте из Словеније, посебно нас охрабрује позитиван тренд пораста инвестиција српских компанија у Словенији.

Робна размена, као један од најважнијих показатеља нивоа економских односа, такође бележи стабилан раст: у првих осам месеци 2017. достигнут је ниво трговинске размене од 672,3 милиона евра, од чега је извоз из Србије износио 327,3 милиона евра (што представља раст од 16,9 одсто), а увоз 345 милиона (раст од 2 одсто).

Имајући у виду то да је у 2016. размена износила 910 милиона евра, чини се да је реално очекивање да ове године трговинска размена достигне милијарду евра – што смо поставили као циљ на последњој заједничкој седници двеју влада.

Иначе, пракса одржавања заједничких седница потврдила се као изузетно корисна и представља окосницу односа Србије и Словеније. Трећа седница одржана је у Београду, 23. и 24. октобра 2016, а пратио ју је и Бизнис форум који је окупио више од 120 привредника из две земље.

Заједничке седнице двеју влада не само што доприносе очувању политичког дијалога на високом нивоу, већ представљају одличну прилику за заједничко сагледавање онога што је урађено, и за договоре о новим конкретним пројектима у домену економије, туризма, пољопривреде, енергетике, инфраструктуре и бројним другим областима.

Имајући у виду обострану посвећеност томе да се прошири и ојача наша сарадња, сигуран сам да ће наредна, четврта заједничка седница двеју влада, планирана за почетак 2018. у Словенији, бити још успешнија него претходне.

Све наведено јасно указује на то да су укупни односи између Србије и Словеније достигли ниво који може да послужи као пример успешне добросуседске сарадње – што није чест случај у нашем региону у којем и даље на појединим странама оживљавају реликти прошлости.

Када је реч о односу Србије према актуелним кретањима у региону, желим да укажем на то да је за нас од кључног интереса очување регионалне стабилности и интензивирање сарадње у свим областима. Ми смо свесни да само такав регион омогућава одржив развој и саме Србије. Са своје стране, Србија је пружала и наставља да пружа максималан и конструктиван допринос свим процесима усмереним ка јачању и унапређењу сарадње.

Процеси евроинтеграције, јачања регионалне сарадње и добросуседства, спровођење реформи на простору западног Балкана у великој мери су комплементарни. Нажалост, паралелно са поменутим процесима, током последњих неколико година у неким земљама региона ојачали су и ретроградни процеси – инсистирања на остварењу појединачних интереса на штету других држава и укупне сарадње, али и регионалне стабилности. Настојања да се наметну таква решења, готово по правилу, усмерена су директно против интереса Србије и српског народа у региону и на начин супротан духу помирења.

Последњих година смо сведоци и компликовања укупне безбедносно-политичке ситуације на глобалном, односно на европском нивоу. Криза са мигрантима, непознанице које је донео „Брегзит“, као и дилеме које је отворила дискусија о будућности ЕУ представљају изазове без преседана за Европску унију. У таквом амбијенту, маргинализација политике проширења ЕУ не представља изненађење.

Ипак, мора се приметити да сва поменута забрињавајућа кретања унутар ЕУ, а посебно замагљивање перспективе чланства земљама кандидатима, као неминовну последицу имају јачање национализма и радикализацију политичке сцене у многим земљама региона и укупно погоршање безбедносно-политичке ситуације у овом делу Европе.

Србија, упркос свим поменутим озбиљним изазовима, наставља да чини све што је у њеној моћи да се очувају и оснаже позитивни процеси у региону. Својим одмереним и конструктивним постављањем, Србија је допринела и доприноси релаксацији односа, што је било посебно важно током протеклих годину-годину и по дана, када су у великом броју земаља региона били одржани избори – било парламентарни или председнички, а што је често пратило и јачање националистичке реторике.

Када је реч о односима у региону, Србија се профилисала као одговоран, поуздан и предвидив партнер који нема „скривену агенду“. Србија је свесна да су наслеђени проблеми веома озбиљни и тешки, због чега је опредељена да сва отворена билатерална питања са суседима решава дијалогом, дајући приоритет заједничкој будућности.

Уважени гости, драги пријатељи,

Желео бих да изразим своје искрено и снажно уверење да односи између Републике Србије и Републике Словеније имају светлу будућност. Уверен сам да ћемо заједно успети не само да допринесемо бољитку наших народа и држава, већ и да подстакнемо друге у региону да своју енергију усмере ка изградњи боље заједничке будућности.

Хвала“, истакао је Дачић.