Фото: Фонет

Триван је указао на то да Србија још није направила свих 26 планираних регионалних депонија, и додао да се ради на потпуном уређивању 17 депонија, које на насавременији начин решавају питање одлагања комуналног отпада.

Локалне самоуправе, које су доскоро одбијале да се на њиховој територији нађу те депоније, сада их желе, јер су схватиле да управљање таквом депонијом не само да чува животну средину, већ је и уносан посао који доноси новац, објаснио је министар.

Према његовим речима, модел за остатак земље може бити начин на који је Београд спровео управљање отпадом, кроз јавно-приватно партнерство, о чему је данас потписан концесиони уговор са француско-јапанским конзорцијумом "Суез-Иточу".

Министар је прецизирао да ће у надлежности Београда остати отпад као ресурс, а да ће његов третман бити урађен по најновијим чистим технологијама, рециклажом и спаљивањем нерециклабилног отпада за производњу енергије.

Он је додао и да ће ресорно министарство разматрати важећу Стратегију управљања отпадом како би се установило да ли је потребна нека њена измена ради прилагођавања тренутним условима пословања привреде.

У Србији је привреда највећи загађивач, али истовремено и највише инвестира у заштиту животне средине, закључио је Триван.

На конференцији су учествовали и помоћник министра заштите животне средине Александар Весић, директор Центра за циркуларну економију Синиша Митровић, директор ЈКП "Медијана" и председник Националне асоцијације чистоћа Србије Братислав Вучковић.

С обзиром на то да управљање отпадом представља један од главних приоритета новоуспостављеног Министарства заштите животне средине, челници тог министарства и други учесници овог скупа говорили су управо о могућностима за системско решење овог проблема.

Такође, на конференцији је било речи и о капацитетима локалних самоуправа, прикупљању, одвајању и рециклажи отпада, о томе како до прихода од отпада и зелене економије, као и о улози државе, инспекције и приватних инвеститора у унапређењу управљања отпадом.