Стефановић је, говорећи о критеријумима и процесу учлањења у Интерпол на заседању Генералне скупштине те организације, указао на чињеницу да до сада ниједан географски ентитет који потпада под режим међународне администрације није постао члан Интерпола.

Интерпол треба да на сваки начин избегне политизацију свог рада, што је строго забрањено и Уставом ове органзације. Позивање на чланство у Уједињеним нацијама представља једини потпуно сигуран начин да се утврди статус државе и да се избегне замка политизације, истакао је потпредседник Владе.

Он је навео да су Уједињене нације и Интерпол веома блиско повезани, и додао да се из „Студије о процесу учлањења“, коју је током заседања представио саветник ове организације Ханс Корел, јасно види да је од свог успостављања Интерпол веома опрезан у погледу осетљивих и спорних пријава за чланство.

Према његовим речима, значај који државе чланице Интерпола придају Уједињеним нацијама најбоље се огледа у чињеници што Интерпол има статус посматрача у Генералној скупштини УН и што сарадњу између Интерпола и Уједињених нација уређује посебан споразум.

Како би се избегла било каква ад хок тумачења термина, процедура и правила, ми смо у нашем прилогу, предатом саветнику Корелу, указали на то да би једноставно требало предвидети да чланице Интерпола морају бити чланице Уједињених нација, рекао је Стефановић.

Потпредседник Владе је нагласио да би сваки вид евентуалног тумачења постојећих докумената Интерпола „у корист” пријема територија недефинисаног или спорног статуса, попут ентитета који су подвргнути међународном режиму управе или чији коначан статус није решен, представљао опасан преседан и претњу територијалном интегритету и суверенитету држава чланица.

У том контексту, Интерпол би изашао из оквира својих јасно и прецизно утврђених надлежности. Посебно би била нарушена забрана, установљена највишим правним актом ове организације, њеним Уставом, која се односи на предузимање било каквих активности и интервенција по питањима која, између осталог, имају и политичку позадину, навео је он.

Стефановић је истакао да би Интерпол улажењем у тумачења и прејудицирања статусних питања овог типа прекршио сопствену забрану немешања у унутрашње политичке процесе једне земље.

Ово је, како је додао, нарочито важно у случају када се захтев за укључивање тачке дневног реда тиче пријема спорне територије, а у том случају би евентуално разматрање и одлука о том питању створило негативне последице по целокупан међународни поредак.

Као што је с правом истакнуто у студији саветника Корела, то би „могло да покрене и питања која се односе на међународни мир и безбедност, у чему Савет безбедности Уједињених нација има примарну надлежност“. То би неизбежно утицало и на структуру, фокус и надлежности Интерпола, поручио је Стефановић.

Делегација Републике Србије, како је рекао, поздравља то што су нацрт одлуке и смернице врло конкретне и јасно потврђују да само државе чланице УН могу поднети захтев за чланство у Интерполу, наводи се у саопштењу Министарства унутрашњих послова.