Антић је, гостујући на Телевизији "Пинк", објаснио да ће врло брзо кренути топле пробе, док ће у случају да температура падне испод 12 степени топлане кренути са грејањем и пре 15. октобра.

Приоритети ресорног министарства су окретање обновљивим изворима енергије и уштеда енергије, указао је он и додао да се један број топлана пребацује на биомасу, пре свега оне које не раде на гас.

Према његовим речима, биомасе имамо у великој мери у источној и јужној Србији и то се уклапа у циљеве о обновљивим изворима енергије и преласку са фосилних горива на обновљиве изворе.

Министар је указао на то да су постављени амбициозни циљеви када је у питању енергетска ефикасност, при чему је план да до 2018. године потрошња финалне енергије буде мања за приближно девет одсто, док је сада на неких пет одсто.

Један од наших капиталних партнера на овом пољу је Влада Немачке, која је преко ГИЗ-а Србији донирала софтвер који све те мере ставља у програм, дефинише ефикасност и шта смо до сада урадили, прецизирао је он.

Антић је пренео да је са колегама из Министарства за европске интеграције и Министарства финансија разговарао о формирању једног великог фонда за енергетску ефикасност, који би био подржан из ИПА предприступних средстава.

Обновљиви извори енергије су, како је објаснио, ветар, солар, биомаса, геотермал и хидро енергија, при чему не треба инсистирати на соларним и ветро парковима, већ треба користити предности које као земља већ имамо.

Биомаса чини приближно 60 одсто наших потенцијалних обновљивих потенцијала, од чега је 50 одсто из пољопривредне производње, а део из санитарне сече шума, навео је министар.

Истовремено, он је саопштио да радови на изградњи ТЕ "Костолац" теку добро и да ће по уговору ово постројење бити на мрежи 2020. године.

Антић је навео да се у Србији нових 600 мегавата струје добија из обновљивих извора, а 350 из термоелектрана, што већ сада показује значајну промену, уз напомену да наши термо капацитети морају да се прилагоде еколошким стандарима и највишим европским критеријумима.

Морамо да учинимо све како термоелектране не би емитовале прашкасте материје, оксиде сумпора и оксиде нитрата. На свим нашим термо блоковима постављени су електро филтери, а сада се ради одсумпоравање и денитрификација, прецизрао је министар.

Према његовим речима, до сада је уложено више од 200 милиона евра у еколошке пројекте, док до 2025. године треба да буде уложено још додатних 900 милиона евра да би све термоелектране могле да раде у складу са стандардима.

Он је најавио да ће за неколико дана учествовати на скупу ЕУ и 16 држава централне и југоисточне Европе, где ће бити потписани нови споразуми за повезивање свих земаља и тржишта.