Фото: mpravde.gov.rs

Кубуровић је, отварајући 25. саветовање привредних судова у Србији на Златибору, истакла да управо земље које су високо рангиране на „Дуинг бизнис листи" Светске банке посебан акценат стављају на развој алтернативних начина решавања спорова у оквиру реформе правосуђа, али и стратешког развоја привреде.

Она је подсетила на то да је, у циљу подстицања судова да усмере пажњу на организацију рада ради подршке медијацији, 28. јуна донето заједничко Упутство Врховног касационог суда, Високог савета судства и Министарства правде за унапређење медијације у Србији.

Према њеним речима, унапређење положаја Србије на листи Светске банке, као и пословног амбијента, зависи од јачања ефикасности правосуђа, због чега се у анализама те финансијске институције прати рад привредних судова, било да је реч о дужини трајања поступка, висини његових трошкова или уједначености судске праксе.

Међутим, како је навела, анализе Светске банке већ низ година указују на незавидан положај Србије када је у питању брзина принудног извршења уговора у привреди.

Извештај за 2017. годину сврстава Србију на 61. место у рангирању 190 јурисдикција, док је квалитет судског поступка оцењен са 13 на скали од 0 до 18, прецизирала је Кубуровић.

Она је навела да методологија упућује на то да у Србији трошкови ових поступака износе чак 40,8 одсто вредности потраживања, док су у Словенији они само 12,7 одсто, у Хрватској 16,7 одсто, а у Аустрији 20,6 одсто.

Кубуровић је указала на то да је управо дужина трајања поступка један од разлога овако високог износа укупних трошкова поступка, који нису успели да се смање иако су 2015. године уследиле измене Закона о судским таксама.

Према њеним речима, у правним системима у којима је медијација наишла на највећи одзив, она ужива јасну и недвосмислену подршку правосуђа, укључујући сваког појединачног судију чији став о медијацији на почетку саме парнице може бити одлучујући за странке да покушају да свој спор реше мирним путем.

Такав процес, како је објаснила, свакако омогућава и судовима и судијама да усмере своје ресурсе на брже и квалитетније решавање оних предмета у којима медијација није могућа.

Она је предочила да преглед статистике привредних судова у Србији указује на велики простор за развој тог начина решавања спорова, као и на то да важећи прописи дају правни основ развоју праксе привредне медијације.

Међутим, не може да се очекује да правила садржана у било ком пропису буду довољна гаранција успешног развоја медијације јер то отвара плејаду нових тешкоћа и проблема, објаснила је Кубуровић.
Реч је, како је прецизирала, о проблему компетентности медијатора и њихове етичности, проблему територијалне распрострањености медијатора и центара за медијацију, проблему квалитета обуке и правног тумачења постојећег оквира и извршности.

Такође, неки од проблема су и како упућивати странке на медијацију у већем обиму без довољног броја медијатора са одговарајућим искуством, и како медијатори могу стећи одговарајуће искуство када предмета нема, објаснила је она.

Кубуровић је најавила да ће судије у наредним месецима имати прилику да ближе размотре и разраде примену упутства и кроз организовање радионица и обука, док ће активнија примена постојећег правног оквира најбоље указати на то где је нужно другачије или прецизније нормирање.

Надам се да ћемо заједничким напорима у наредној години допринети томе да се примена медијације у довољној мери развије и да управо ово саветовање буде место решавања отворених питања, размене искустава и најбоље праксе посредовања у решавању спорова, поручила је она.

Према њеним речима, у циљу унапређења ефикасности правосуђа у целини, Министарство правде посебну пажњу посвећује и јачању капацитета информационо-комуникационе технологије (ИКТ) ради једноставнијег и лакшег рада запослених у судовима.

Министарство је, како је подсетила, крајем марта привредним судовима у Србији уручило рачунарску опрему и друге уређаје, чија је вредност износила 120 милиона динара, што је највеће улагање Србије у рачунарску инфраструктуру привредних судова до сада.