Београд, 1. септембар 2017. године – Потпредседник Владе Републике Србије и председник Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић поручила је данас да је родна равноправност питање културе и развоја једног друштва, додавши да закон о родној равноправности има за циљ да створи једнаке могућности за жене и мушкарце.
Михајловић је у интервјуу за дневни лист „Политика“ изјавила да је овај закон припреман дуго и темељно, као и да је остварен широк друштвени консензус, али да никада није било речи о усвајању закона по хитној процедури, уз напомену да се готово три године радило на његовој изради.
Након што смо добили позитивна мишљења институција, независних органа и цивилног сектора, сматрамо да предлог закона треба да се нађе пред посланицима, који морају да имају довољно времена да се упознају са материјом и искажу своје мишљење, додала је она.
Према њеним речима, усвајање закона о родној равноправности уврштено је у циљеве 100 дана Владе и део је Акционог плана за Поглавље 23.
Враћањем закона на почетак и поновну израду само бисмо изгубили драгоцено време. Овај предлог закона обезбедиће оквир за спровођење политике једнаких могућности за жене и мушкарце, а тиме нашу земљу сврстати у ред развијених и модерних држава, истакла је Михајловић.
Она је указала на то да нови закон о родној равноправности, поред увођења квота, предвиђа и мере које се односе на превенцију насиља, јер је важно да се о насиљу не говори само када се деси, већ да се ради на његовој превенцији.
Према њеним речима, нови предлог закона уводи и специјализоване услуге за случајеве родно заснованог насиља (СОС телефон, сигурне куће и прихватилишта, бесплатна правна помоћ и психолошка саветовалишта, помоћ жртвама сексуалног насиља у кризним центрима, рад са починиоцима), а посебна пажња биће посвећена и економском оснаживању жена јер су оне привредни потенцијал друштва.
Такође, Михајловић је објаснила да су неке од новина закона и увођење родне равноправности у образовни систем, где ће деца одмалена учити о родној равноправности, уводи се родно сензитивно извештавање, а ту су и обавезе локалних самоуправа да формирају тела за родну равноправност.