Фото: politika.rs

Триван је у интервјуу за лист "Политика" истакао да екологија није трошак, већ инвестиција за будућност, јер ће послове вредне приближно 15 милијарди евра, колико нам треба за животну средину, обавити радници у Србији.

Он је, на констатацију новинара да су у претходних десет и више година извори пијаће воде углавном продати странцима, рекао да су кривци за то они који су продавали тај ресурс нашег опстанка и да ће се праве последице видети када настане доба несташице воде због климатских промена.

Према његовим речима, распродаја пијаће воде равна је националној катастрофи, тако да би, колико год је могуће, требало да налазимо начине како то да враћамо.

Министар је указао на то да су, уз пијаћу воду, најважнија глобална питања храна и енергетска обезбеђеност држава, као и еколошка безбедност индустријских капацитета, који могу бити злоупотребљени за субверзивне делатности и тероризам.

Зато су, како је објаснио, екологија и еколошка безбедност добиле најважније место у вођењу политике многих држава јер су еколошки стандарди постали кључни у светским односима.

Триван је упозорио на то да нико не може да сачува своју самосталност ако нема ресурсе да буде самоодржив, и додао да Србија то може јер има ресурсе.

Он је, истичући да је угаљ наш најважнији ресурс и да готово читава Србија лежи на овом ресуру, подсетио на то да у енергетском билансу угаљ учествује са чак 99 одсто.

Немамо избора него да се ослонимо на угаљ, али ми еколози опомињемо да је то један од најпрљавијих енергената, нагласио је министар и напоменуо да су нам потребне нове технологије, попут такозване ТРИГ технологије којом се из угља производи гас.

Он је поручио да је потребно пронаћи начин да нам угаљ не прља животну средину и да је гас као енергент вишеструко мањи загађивач.