Станковић је у изјави за Телевизију "Пинк" објаснио да је раније постигнут договор о томе да се обезбеди 35 недостајућих уџбеника на албанском језику за основну и средњу школе, и још осам уџбеника који промовишу албански језик и културу.

Он је указао на то да је држава Србија обезбедила средства за њихово штампање и превод, али да од 2015. године Национални савет Албанаца није предложио ниједан уџбеник.

Да би се донела одлука о употреби уџбеника на албанском језику потребно је да Национални савет предложи уџбенике и преводиоце и тек након одређених законских процедура, уз одобрење надлежног органа Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ти уџбеници се стављају у промет, прецизирао је Станковић.

Он је подсетио на то да су у јануару, на састанку у Амбасади Албаније у Београду, у присуству амбасадора те земље, председника Националног савета Албанаца, представника ресорног министарства и Координационог тела, договорене одговарајуће активности које је требало да буду убрзане, с обзиром на то да је већ тада постојао проблем.

Међутим, како је нагласио, иако је било договора и активности ниједног акта добре воље Националног савета Албанаца није било.

Према његовим речима, за уџбенике на албанском језику одобрено је 86 уџбеника, од тога је 79 за основну школу, три за предшколске установе и четири уџбеника за албански језик и књижевност за сва четири разреда средње школе.

Станковић је напоменуо да су у протеклом периоду сви национи савети потписали Меморандум о обезбеђивању уџбеника, а са одређеном задржашком потписао је и Национални савет Албанаца.

Држава настоји да све надлежне међународне институције, попут ОЕБС-а, Делегације ЕУ у Србији, Амбасаде САД и амбасада других земаља у Србији, упозна са активностима на обезбеђивању уџбеника, навео је председник Координационог тела.

На основу тога, како је рекао, они могу проценити и видети зашто уџбеника нема и ко сноси одговорност за то што у протеклом периоду нису обезбеђени, иако смо потписали и обавезали се да ће их бити.

Он је, поводом навода председника Националног савета Албанаца Јонуза Муслијуа да је 700 динара ниска цена за превод једног уџбеника и да зато нису предложили преводиоца, рекао да је држава определила по 700 динара за све преводе уџбеника, па и преводе на албански језик.

Истовремено, Станковић је истакао да је претходних година, преко административне линије, на неприхватљив начин пренето више од 5.000 уџбеника на албанском језику, а претпрошле године довезено камионима приближно 104.000 уџбеника са Косова и Метохије.

То је све било мимо договора, иако је јасно истакнуто да ти уџбеници, да би били у употреби, морају да прођу одређену законску порцедуру. Тако су те књиге враћене одакле су дошле, објаснио он.

Према његовим речима, јасно је стављено до знања да док трају разговори између Приштине и Београда није могућа никава употреба уџбеника са територије Косова и Метохије који се користе у учењу на албанском језику.

Станковић је прецизирао да је зато предвиђена законска процедура која подразумева да уџбеник, који буде предат онима који из њих треба да уче, буде лишен свих ствари које нису сагласне са актуелним догађајима, које нису сагласне са историјом и географијом.