Београд, 17. август 2017. године – Потпредседник Владе Републике Србије Зорана Михајловић, која је и председник Координационог тела за подршку реконструкцији и изградњи клиничких центара, изјавила је данас да би радови на обнови КБЦ "Драгиша Мишовић" требало да почну половином септембра, и да је у току избор извођача.
Михајловић је, на петој редовној седници Координационог тела, објаснила да је реч о санацији и адаптацији главне зграде хирургије у тој здравственој установи, најавивши истовремено да ће радови на санацији фасаде и тераса на објекту Универзитетске дечје клинике "Тиршова", почети у октобру.
За ту клинику покренут је поступак јавне набавке и крајњи рок за предају захтева је 15. септембар, нагласила је она, изразивши очекивање да ће након завршетка процедуре, реализација пројекта почети у предвиђеном року.
Михајловић је додала и да ће до краја године бити изабрана локација за изградњу нове зграде Универзитетске дечје клинике "Тиршова 2", с обзиром на то да је постојећи објекат у лошем стању, а да су потребе за даљим развојем дечје медицине велике.
Наш циљ је да унапредимо просторне капацитете и развијамо нове процедуре лечења деце, како би оно било делотворније и боље, подвукла је она.
Министар здравља Златибор Лончар поручио је директорима клиничких центара да процедуре јавних набавки за медицинску опрему морају бити транспарентне и да ће једино бити прихватљив избор опреме по најнижој цени.
Михајловић је с тим у вези додала да ће Координационо тело за подршку реконструкцији и изградњи клиничких центара пружити сву потребну помоћ у вези са набавком опреме и том приликом извршити логичку контролу техничке спецификације.
Она је подсетила на то да ће током 2017. и 2018. године, свих седам клиничко-болничких центара бити у процесу реконструкције.
Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, како је нагласила, обезбедило је 260 милиона динара за израду пројектно-техничке документације за свих седам установа и потписало уговор са Саобраћајним институтом ЦИП, што је предуслов за реализацију тих пројеката.
За те обимне радове обезбеђено је приближно 100 милиона евра, од чега 70 милиона евра из кредита Развојне банке Савета Европе, а остатак од Европске инвестиционе банке (ЕИБ).