Фото: РТС

Недимовић је у изјави за Радио-телевизију Србије (РТС) објаснио да је на јучерашњем састанку држава обећала помоћ кроз садни материјал и заштитна средства малинарима који су претрпели штету од елементарних непогода.

Према његовим речима, састанак је сазван на иницијативу ресорног министарства, уз координацију са председницом Владе Аном Брнабић, јер је веома важно да се разговара о свим проблемима са којима се сусреће један део групације малинара, који је организован у оквиру асоцијације.

Он је додао да су малинари одустали од данашњег протеста, будући да су задовољни са преговорима, али да остају при захтеву да откупна цена малине буде 1,83 евра.

Не постоји берза малина, већ цена зависи од захтева иностраних купаца (ритејлера), и то условљава њену цену, навео је министар и указао на то да ће малинари бити редовно извештавани о томе по којој се цени њихови производи извозе у иностранство.

Потражња са западног тржишта за малинама је мања, али је од почетка откупне сезоне било помака, те се од 110 динара на почетку сезоне, малина на појединим местима у Србији сада откупљује по 165 до 170 динара, али има и где је откупна цена 135 до 140 динара, прецизирао је Недимовић.

Истовремено, он је најавио да од 1. новембра почиње реализација две инвестиције немачке компаније "Тенис", и то у Зрењанину и Кикинди, уз напомену да овај немачки произвођач меса конкурише за закуп земљишта у још три општине, али да комисија још није завршила процес.

Код сваког пројекта анализира се катастар јер желимо да само оне парцеле које су чисте у имовинско-правном смислу буду предмет давања у закуп на 30 година, објаснио је министар, оценивши да се доласком ове компаније обезбеђује велико тржиште које она има у Европи, Русији и Кини.

Такође, он је најавио да ће почетком августа почети изградња четири магистрална система за наводњавање од укупно 11, колико је закључено уговором са Уједињеним Арапским Емиратима.

Када се заврши изградња свих 11 магистралних система, Србија ће имати нових 25.000 до 30.000 хектара земљишта које се наводњава, а упоредо са тим држава субвенционише микросистеме за наводњавање бушењем бунара, који се најчешће користе у воћарству и повртарству.

У Србији је, како је подсетио, до три одсто обрадивих површина под системом заливања, а тежи се ка томе да то буде бар 10 одсто.