Београд, 18. јул 2017. године – Министар државне управе и локалне самоуправе у Влади Републике Србије Бранко Ружић изјавио је данас да је потребан системски приступ Владе у решавању дугова локалних самоуправа, који износе више од милијарду евра, уз 300 милиона евра доспелих обавеза које се још не сервисирају.
|
Слева: Ђорђе Станичић, Бранко Ружић и Јелена Михајловић-Танасијевић |
Ружић је на конференцији за новинаре, посвећеној томе колико времена и новца штедимо увођењем једнообразног поступања, шта то тачно значи за грађане и привреднике, како модели поступака изгледају и када почињу да се примењују, истакао да једно министарство овакве проблеме не може да реши ад хок.
Он је нагласио да постоје механизми за превазилажење овог проблема, пре свега у Министарству финансија, уз оцену да дугови локалних самоуправа не могу угрозити државни буџет, односно да неће бити банкрота.
Према његовим речима, нелогично је да у неким општинама постоји више јавних предузећа која практикују непланско запошљавање кадрова, не водећи рачуна о приходима и расходима.
Тај степен неодговорности је недопустив и у сваком случају ако гледамо да системским приступом решимо овај проблем, онда морамо да сагледамо и потенцијалне моделе и могућности како то разрешити, указао је министар.
Ружић је, говорећи о рационализацији, рекао да је 2013. године квота била 123.800 запослених у систему локалне самоуправе, док ће до краја 2018. године тај број бити сведен на 100.700.
На конференцији су учествовали и генерални секретар Сталне конференције градова и општина (СКГО) Ђорђе Станичић и координатор тематске области "Унапређење пословног окружења" и представник СКГО Јелена Михајловић-Танасијевић.
У складу са Планом приоритетних активности за смањење административних терета у Републици Србији од 2016. до 2018. године ("Стоп бирократији"), који је усвојен крајем 2016. године, СКГО је, у сарадњи са Министарством државне управе и локалне самоуправе, развила 189 модела административних поступака на локалном нивоу.
На овај начин се уједначава поступање свих локалних самоуправа у Србији, што практично значи да ће оне бити ефикасније, да се повећава правна сигурност и да ће све локалне администрације поступати једнообразно по захтевима грађана и привреде у читавој земљи.
Грађани и привредници ће постати свесни које то „папире“ више неће морати да достављају, већ ће знати да ће овај посао за њих обављати локална администрација по службеној дужности.